Nama su nebesa šarolika. Nebo je plavo, sunce izgleda žuto, Mars je crven. Dva astronoma sa univerziteta Džons Hopkins interesuju boje koje se nalaze van našeg sunèevog sistema, boje galaksija. Zahvaljujæi komplikovanim matematièkim proraèunima oni su otkrili da proseèna boja, koju emituju galaksije, nije ona koja nas asocira na nebesa. Astronom Karl Glejzbruk objašnjava šta bi videli kada bi mogli da posmatramo mešavinu svetslosti svih zvezda iz svih pravaca.
GLEJZBRUK: Kada bi vam oko bilo jako veliko i kada bi bilo jako osetljivo, kada bi mogli da vidite ceo univerzum istovremeno, ono što bi videli - bilo bi zelene boje.
Da bi ovo utvrdili, Glejzbruk i njegov saradnik Ivan Boldri su obavili istraživanje koje je pokrilo više od 200 hiljada galaksija, koje su od Zemlje udaljene od 2 do 3 milijarde svetlosnih godina. Oni kažu da se to može smatrati reprezentativnim uzorkom svih galaksija u univerzumu. Spektar talasnih dužina koje emituju ove galaksije je prvo bio prikazan kao grafikon, ali su ga Boldri i njegove kolege pretvorile u spektar boja koje bi oko videlo. Razlog za ovo istraživanje je strogo nauèan. Tim sa univerziteta Džons Hopkins je želeo da utvrdi starost galaksija koje su bile deo istraživanja. Boje tih galaksija su bile odgovor. Mlade, vrele zvezde su plave boje, zvezde srednjeg doba su zelene, dok su stare zvezde crvene boje.
GLEJZBRUK: Pa ako pomešate ovu crvenu i ovu plavu, univerzum postaje zeleniji.
Ali nije u pitanju bilo koja zelena boja. Nije to boja trave ili zelene masline. Ivan Boldri kaže da je u pitanju mnogo svetlija zelena boja.
BOLDRI: Prema spektralnom opsegu univerzuma, boja koju bi videli je svetlo tirkizna, ili možda nešto zelenija.
Ali svetlo tirkizna nije uvek bila preovladjujuæa boja. Tokom eona, proseèna boja se menjala kako su galaksije starile. Nakon velikog praska, kada je vreme poèelo da teèe, kada su zvezde poèele da se formiraju one su sve bila mlade i plave, pa zato nauènici kažu da je plavo bila proseèna boja univerzuma. Kako su zvezde starile, a broj novo-rodjenih zvezda se smanjivao, tako je i proseèna boja galaksija poèela da se pomera prema zelenoj. Gospodin Boldri kaže da æe ovaj trend dovesti, kroz bezbroj milijardi godina, do toga da æe boja postati tamno crvena.
BOLDRI: Broj radjanja novih zvezda je znaèajno opao. Ove mlade, vrele, plave zvezde sada imaju manji uticaj na boju univerzuma. Sada je mnogo veæi broj crvenih zvezda.
A broj crvenih zvezda æe se vremenom samo uveæavati. Karl Glejzbruk kaže da je to rezultat stalne potrošnje sirovih materijala potrebnih za nastanak zvezda. To može da dovede do nestašice i do tamnog univerzuma, univerzuma koji nije vesele, veæ crne boje. Sreæom do tada nam predstoje eoni. Ono što nam današnja svetlo tirkizna boja govori je da univerzum još uvek nije star, nije pred gašenjem, veæ da je vrlo živahnih srednjih godina.