Aleks Lupis je koordinator Programa za Evropu i Centralnu Aziju u Odboru za zaštitu novinara. Taj odbor je, prema njegovim reèima, organizacija koja se bori za slobodu štampe tako što svuda u svetu prati i beleži sluèajeve gušenja slobode štampe i ometanja novinara u njihovom radu. Svake godine organizacija objavljuje pažljivo dokumentovan izveštaj pod naslovom ”Napadi na štampu.“ Aleks Lupis kaže da se tokom protekle godine na teritoriji Jugoslavije mogao uoèiti niz razlièitih trendova i dogadjaja u smislu slobode štampe:
”Naravno, u poredjenju sa dogadjajima u protekloj deceniji došlo je do ogromnog pomeranja, jer je devedesetih godina država koristila policiju, sudove, finansijsku policiju i obaveštajne službe za aktivno gonjenje novinara i medijskih kuæa koji su kritikovali Miloševiæev režim. Nova vlast ne koristi vladina ministarstva za vršenje pritiska na novinare, ali to je dovelo do kompleksnije situacije. S jedne strane policija i sudovi nisu aktivno gonili novinare, ali postoje razlièiti oblici politièkih uticaja. Još uvek ima sluèajeva da politièke stranke na vlasti pozivaju urednike i državnih i nezavisnih medija zahtevajuæi ili odredjene vrste izveštaja o svojim politièarima ili preteæi im zbog kritièkog izveštavanja. Takodje, medijske kuæe kao što je Radio B92, koje izveštavaju o ratnim zloèinima ili politièkoj korupciji, drže se pod nekom vrstom ekonomskog pritiska. Mislim da nova vlast takve kuæe posmatra kao pretnju jer su spremne da ih kritikuju.“
Kako tumaèite te pretnje? Da li mislite da su to loše navike iz prošlosti? Da li je za te promene potrebno više vremena, ili državni funkcioneri smatraju te pritiske za normalnu pojavu, upitali smo našeg sagovornika.
”Mislim da na pretnje novinarima u Jugoslaviji treba posmatrati na dva razlièita nivoa. Što se tièe pretnji od strane državnih funkcionera - to je pitanje politièke kulture, koju treba menjati tokom perioda transformacije. Nema sumnje da je sadašnja vlast odana odredjenom nivou slobode štampe, u smislu da ona ne šalje policiju da hapsi i kažnjava novinare koji kritikuju vladu. Ali posle više decenija komunistièke vladavine podrazumevalo se da vladajuæa partija ima kontrolu nad medijima, tako da èak i neki mladju reformisti medju politièarima još uvek nisu u potpunosti prihvatili da su mediji samostalni i da novinari imaju pravo da kritikuju politiku vlade. Naravno, novinarima prete i pojedinci van vlade. Prošle godine bilo je brojnih izveštaja da su aktivisti Srpske radikalne stranke i Socijalistièke partije Srbije kritikovali svaki izveštaj o ratnim zloèinima na Kosovu, Bosni ili Hrvatskoj. Naroèito su bile snažne reakcije posle izruèenja Slobodana Miloševiæa Hagu. Na mitingu u centru Beograda fotoreporter Foneta i izveštaèi Bete i B92 su fizièki napadnuti. Mislim da takva vrsta uznemiravanja i napada predstavlja politièke podele u društvu i spremnost odredjenih elemenata tog društva da nesiljem reaguju na odredjene vrste novinarskog izveštavanja.“
Kako procenjujete situaciju u Crnoj Gori?
”Situacija u Crnoj Gori je uopšteno govoreæi bila nešto bolja kasnih devedesetih, jer predsednik Djukanoviæ nije koristio državni aparat tako otvoreno za napad na novinare, ali u drugom delu prošle godine je bilo nekih negativnih trendova. Radi se o nizu èlanaka objavljenih u zagrebaèkom nedeljniku Nacional, o švercu cigareta na Balkanu. U tim napisima je i Djukanoviæ dovodjen u vezu sa tim. Crnogorski list Dan je preneo neke od tih napisa iz èega je proisteklo nekoliko tužbi sudu, jednu od kojih je podneo sam Djukanoviæ, što je dovelo do izricanja zatvorske kazne uredniku tog lista. Sada je u toku žalbeni postupak, ali izaziva uznemirenje èinjenica da predsednik Crne Gore može da tuži nekog novinara zato što mu se ne svidja èlanak koji je taj novinar napisao i da je tom novinaru izreèena kazna zatvorom. Nema sumnje da æe to dovesti do toga da novinari u Crnoj Gori postanu mnogo oprezniji kada istražuju korupciju iako je korupcija krupan problem u tom regionu, koji bi trebao još više da se istražuje. To smatramo vrlo negativnim razvojem dogadjaja u Crnoj Gori.“
Na kraju Kosovo, koje je još uvek deo Jugoslavije iako je pod drugom upravom. Kako procenjujete tamošnju situaciju?
”Na Kosovu je još uvek znatno drugaèija situacija, ne samo u smislu ekonomske zaostalosti veæ i politièkog nasilja, koje je još uvek problem za tamošnje novinare. Primili smo izveštaje o uznemiravanjima, kako unutar albanske tako i unutar srpske zajednice. Još uvek ima radikalnih, nacionalistièkih stranaka koje se ne ustruèavaju da zovu novinare i da im prete, èak i smræu. Bilo je sluèajeva ubistva novinara na Kosovu, kao što je Bekim Kastrati, iz lista Bota Sot. Još uvek nisu poznate okolnosti pod kojima je ubijen niti sa kakvim motivom. Ali nema sumnje da je to snažna poruka. Slièno tome, u užoj Srbiji je u junu ubijen Milan Pantiæ, iz Veèernjih novosti, koji je takodje istraživao korupciju. Na teritoriji èitave Jugoslavije postoji trend da su novinari koji istražuju politièku i ekonomsku korupciju èesto mete brutalnih napada.“
Odbor za zaštitu novinara redovno reaguje na takve dogadjaje pišuæi proteste i tražeæi od vlasti da štite novinare i progone one koji ih ugrožavaju. Kako na to reaguju nove vlasti u Beogradu?
”Mislim da je reagovanje mešovito. Oni jesu preduzeli neke pozitivne korake. Poèetkom prošle godine ukinuli su Zakon o javnom informisanju, što je pozitivan korak. Ali, uoèavamo dosta oklevanja da se preduzmu snažnije mere za uèvršæivanje neki od uvedenih promena. Nije bilo previše reformi u Radio-televiziji Srbije. Sa tim se okleva jer bi ih to više izolovalo od državne kontrole. Naš je utisak da se Demokratska opozicja Srbije uzdržava od otvorenog uznemiravanja i zastrašivanja novinara, ali da još uvek postoji želja da se zadrži kontrola nad medijima kao što su Politika ili RTS. To je zbog toga što oni žele da utièu na mišljenje javnosti i da dobiju na sledeæim izborima. Naravno, takva vrsta stalnog politièkog uticaja ogranièava slobode pod kojima novinari mogu da rade.“
Što se tièe buduænosti, koordinator Programa za Evropu i Centralnu Aziju u Odboru za zaštitu novinara Aleks Lupis smatra da æe politièke stranke u Jugoslaviji i dalje pokušavati da koriste medijske kuæe za promovisanje svojih gledišta, za kritikovanje svojih protivnika. U ovom trenutku, rekao je on, ne vidimo nagoveštaj dubljih promena.