Kabulski gradjani izražavaju dobrodošlicu Abdelu Karimu Haliliju, jednom od vodja Hezb-i-Vagdata, politièke stranke hazarske manjine u Avganistanu. Halilijev dolazak u džamiju Mohamadija je privukao hiljade pristalica koje su ispunile auditorijum i prelile se na ulicu gde sede na gomilama ruševina - jedinom ostatku te èetvrti Kabula. Dobrodošlica Haliliju predstavlja podršku novoj privremenoj vladi i obeležava - po reèima organizatora zbora - ”kraj kulture kalašnjikova.“
Mnogi Avganistanci èeznu da se to dogodi. No, mnogi takodje sumnjaju u obeæanje nove privremene vlade da æe ostaviti za sobom frakcijske sukobe i izgraditi novu, miroljubivu buduænost.
Inženjer Maridžan, školovan u Poljskoj, ukazuje da je stanje u Kaublu još uven nestabilno. “Èekamo da vidimo da li privremena vlada može da uspostavi stabilnost. U ovom trenutku je suviše rano da se išta kaže, ”naglasava on.
Takav skepticizam je razumljiv, jer mnoge položaje u novoj privremenoj vladi drže ljudi koji su bili na vlasti od 1992. do 1996. godine. Ti ljudi su jos uvek odgovorni za èetvorogodišnji rat u kome je poginulo trideset pet hijlada ljudi i veliki delovi prestonice pretvoreni bezmalo u prah i pepeo - poput ruševina u kraterima oko džamije Mohamadija.
Jedan gradjanin kabulske èetvrti Mikrodžan , koji je zatražio anonimnost, izrazio je gledište mnogih. Njegov otac i jedan od njegove braæe poginuli su u frakcijskim sukobima boreæi se u redovima Severnog saveza, grupe koja ponovo igra glavnu ulogu u novoj privremenoj vladi. Pomenuti gradjanin se nada da æe buduænost biti miroljubiva, ali ga nagrizaju sumnje:
“Nove vlasti bi mogle da održe mir u nekim mestima, ali ne svugde. Narod je mnogo patio pod tim ljudima, video je mnoge borbe, pljaèke i razaranje. Biæe bolje da medjunarodne mirovne snage budu ovde.“
Krojaè Gulša je takodje preživeo nasilje koje je karakterisalo èetiri godine pod vlašæu Severnog saveza. Gulša je izgubio sve što je posedovao, kuæu, radnju, sve. Njegova krojaèka radnja ” je sada na kolicima koje gura kroz gradske èetvrti. Gulša takodje smatra da u Kabulu neæe biti stvarne bezbednosti bez medjunarodnih snaga.
”Verujem da moramo dati mirovnu ulogu Ujedinjenim nacijama. To nije samo moja želja; to žele svi Avganistanci. Videli smo šta se dogodilo kada su mudžahedini bili na vlasti poslednji put. Nikada neæemo zaboraviti ono što su oni uradili.“
Jedan od komandira Severnog saveza Hadži Bariolaj ukazuje da shvata zbog èega neki ljudi u Kabulu ne veruju da sami Avganistanci mogu da održe mir i stabilnost u zemlji. Komandir Bariolaj, medjutim, naglašava da je stvarni krivac Gulbadin Hekmatjar, fundamentalistièki vodja koji više nema svoje borce u Avganistanu. Prema reèima komandira Bariolaja, “rat nije bio sveden na samo jedno mesto nego je vodjen u celoj zemlji i pogodio je svakog na neki naèin.
Avganistanski ministar inostranih poslova Abdula Abdula je ukazao juèe da oèekuje skori sporazum o pojedinostima operacije medjunarodnih mirovnih snaga. Neki funkcioneri u Kabulu su naveli da bi mirovne snage mogle biti rasporedjene veæ u subotu.