Strancima optuženim za terorizam moæi æe se suditi u federalnim sudovima ili vojnim tribunalima koje bi osnovao Sekretarijat za odbranu. Uz to, neki od èlanova al Kaide mogli bi da se suoèe sa sudjenjem u zemljama svog porekla ili pred medjunarodnim tribunalima koje bi ustanovile Ujedinjene nacije. Mnogi pravni analitièari prave razliku izmedju operativaca al Kaide i èlanova Talibana. Majkl Metison je ekspert za medjunarodno pravo na Univerzitetu Dzon Hopkins i savetnik u Stejt departmentu. On je jedan od nekolicine eksperata koji su nedavno u Amerièkom institutu za mir u Vašingtonu diskutovali o pravnim moguænostima za sudjenje osumnjièenim teroristima.
”Moguæe je da postoje talibanske jedinice, odnosno redovna talibanska vojska, kojima bi mogao da se prizna status ratnih zarobljenika. Smatram da veæina èlanova al Kaide neæe dobiti sliène privilegije, pošto je reè o paravojnim formacijama.“
Pravni eksperti kažu da su èlanovi al Kaide i vodeæi zvaniènici Talibana glavni kandidati za sudjenje pred vojnim tribunalima. Predsednik Buš æe odluèivati ko æe iæi na vojni sud, gde pravila o podnošenju dokaza idu na ruku tužiocima. Dejvid Šefer bio je ambasador za pitanja ratnih zloèina u Klintonovoj administraciji.
”Mislim da postoje argumenti da visoki lideri al Kaide, zarobljeni u Avganistanu ili Pakistanu, budu glavni kandidati za vojne sudove. Oni su ipak glavni zaverenici i planeri, a ne izvršioci, i možda bi vojni sud bio najbolji i najrealistièniji forum za njih.“
Ambasador Šefer takodje veruje da æe odredjeni broj osumnjièenih terorista završiti i u federalnim kriviènim sudovima. Ali pristalice vojnih tribunala ukazuju da je mana amerièkog pravosudnog sistema moguænost da teroristi pretnjama utièu na porotnike, a javnost sudjenja takodje bi mogla da ugrozi dobijanje možda kljuènih informacija od doušnika amerièkih obaveštajnih službi. Amerièki tužioci se takodje boje da æe biti teže doæi do smrtne presude u civilnom sudstvu. Pomoænik federalnog sekretara pravde Dzon Ju kaže da je to jedan od razloga zašto se amerièkim zvaniènicima više dopadaju vojni tribunali.
”Mislim da je glavni problem sa razlièitim opcijama u koje bi bili ukljuèeni sudovi u drugim zemljama to što oni ne predvidjaju moguænost izricanja smrtne kazne. Iz politièkih razloga, smatram da bi bilo važno da Sjedinjene države imaju moguænost da primene smrtnu kaznu za mnoge od osumnjièenih kojima æe se suditi.“
Pitanje smrtne kazne moglo bi da zakomplikuje krivièno gonjenje i na druge naèine. Mnoge evropske zemlje, na primer, najverovatnije æe odbiti da izruèe osumnjièene koje su uhapsili ukoliko se Sjedinjene države ne odreknu zahteva za smrtnom kaznom. Ipak, èak i na vojnim sudovima, osumnjièeni bi imali pravo da budu zastupljeni, iako još nije jasno da li æe biti dozvoljeno pravo na žalbu u sluèaju osudjujuæe presude. Judžin Fidel je advokat iz Vašingtona i predsednik Nacionalnog instituta vojne pravde. On kaže da æe biti i više nego dovoljno advokata voljnih da na sebe preuzmu nepopularan zadatak odbrane osumnjièenih terorista.
”Poznajem mnogo zastupnika koji su u privatnom životu advokati u kriviènim sluèajevima, a takodje su i rezervni oficiri. Oni su spremni da krenu i udju u sluèajeve u kojima æe odbrana biti jedna od najnepopularnijih u istoriji ove zemlje.“
Sekretarijat za odbranu upravo radi na definisanju pravila za vojne tribunale, i predvidja se da æe taj posao uskoro biti završen.