Linkovi

Na pomolu saradnja amerièkih i srpskih poljoprivrednika - 2001-12-20


B.M.: Uèesnici na konferenciji Regionalne ekonomske inicijative identifikovali su tri glavna problema sa kojima su suoèeni Srbija i region. Koji su to problemi?

Dž.S.: U pitanju je obnova infrastrukture, saobraæajnica i drugih komunikacija, kojima bi se povezao taj region. Takodje treba poraditi na uklanjanju prepreka za ulaganje sredstava i protoku ljudi, što se posebno odnosi na lakše izdavanje viza i prelazak granice i uklanjanje drugih birokratskih mera, koje komplikuju regionalnu trgovinu.

B.M.: Kakve bi korake mogli da preduzmu medjunarodna zajednica i sama Srbija da bi se unapredila regionalna ekonomska integracija te zemlje?

Dž.S.: U retrospektivi, setimo se Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata, kojim su obezbedjena sredstva za obnovu Evrope. Ali od još veæe važnosti je bio koncept pristupa obnovi starog kontinenta na regionalnoj bazi. Evropske zemlje su saradjivale i planirale, što je razvilo, kako mi to kažemo, navike saradnje i vremenom dovelo do formiranja današnje Evropske unije. Na Balkanu je potrebno razviti takav duh saradnje od stane pojedinih zemalja, kao i medjunarodne zajednice.

B.M.: Da li se predvidjaju specifièni projekti saradnje izmedju SAD i Srbije?

Dž.S.: Postoje brojne moguænosti. Konferencija fondacije “Stanley” usredsredila se, izmedju ostalog, na saradnju u domenu poljoprivrede izmedju amerièke države Ajove, gde se se nalazi sediste fondacije “Stanley”, i srpskih poljoprivrednika. Tu postoje velike moguænosti za saradnju. Jedan od aspekata kooperacije jeste unapredjenje saradnje sa pojedinaènim poljoprivrednicima, a ne sa centralnom vladom. Na taj naèin se uspostavlja direktan kontakt sa proizvodjaèem, što æe omoguæiti daleko brži i veæi obim saradnje. Na prošlomeseènom skupu u Budimpešti, tri radne grupe su razmotrile najveæi broj predloga iz oblasti agrikulture i izrazile želju da januara ili februara iduæe godine upute, ako mogu tako da kažem, izaslanike koji bi razmotrili moguænosti i zainteresovanost lokalnog stanovništva, koncentrišuæi se najpre na jug Srbije. Zatim bi se nastavila saradnja poljoprivrednika i struènjaka dve zemlje, radi pripreme za dužu posetu grupe poljoprivrednika iz Ajove, verovatno nakon što se završi proces planiranja, negde izmedju jula i oktobra iduæe godine. Amerièka strana ima konkretne planove i veoma je zaintersovana za ovaj poduhvat.

B.M.: Da li bi to bio projekat dugoroène saradnje izmedju srpskih i amerièkih poljoprivrednika ?

Dž.S.: Reè je o dugoroènom projektu. Na skupu u Budimpešti je donet zakljuèak da za ovakvu saradnju nije toliko važna tehnologija i struèno znanje, veæ organizacija, koja je potrebna da bi se poveæala proizvodnja. Potebno je razraditi pitanja poljoprivredne infrastrukutre, objekata, finansiranja, itd. Predstavnici iz Ajove su takodje pokušali da promovišu ideju osnivanja Udruženja poljoprivrednika u amerièkom smislu, radi stvaranja uspešnijeg poljoprivrednog sektora. Takodje je vodjena interesantna terminološka debata. Naime, poljoprivrednici iz Ajove su govorili o kooperativama, na šta su srpski poljoprivrednici reagovali sa nepoverenjem. Amerièki sagovornici su ukazali da su u kooperativama u Ajovi farmeri vlasnici poljoprivrednih dobara, a ne država, što èini veliku razliku. Verujem da ce narednih godina doæi do interesantnih poseta i razmena mišljenja izmedju srpskih i amerièkih poljoprivrednika.

XS
SM
MD
LG