Uprkos svom nastojanju da igra veæu diplomatsku ulogu na Bliskom istoku, Evropska unija nije medju glavnim akterima u bliskoistoènom mirovnom procesu. Kako reèe premijer Arijel Ssaron ranije ove godine, Izraelci više vole Sjedinjene Države kao svog sabesednika. No, s obzirom na porast napada i protivnapada na Bliskom istoku i slabu nadu u obnavljanje takozvanog mirovnog procesa, Evropska unija poveæava svoja nastojanja za obustavu vatre kao prvi korak ka obnavljanju mirovnih pregovora.
Apel Evropske unije palestinskom vodji Jaseru Arafatu da raspusti ekstremne organizacije Hamas i Islamski dzihad je bez presedana. Evropske diplomate su opšte uzev obuzete oèajanjem zbog izraelskih napada na ciljeve palestinske vlasti iz osvete za terorizam ekstremnih palestinskih organizacija i tvrde da ti izraelski napadi ne potkopavaju samo Arafata nego i svetsku borbu protiv terorizma koju predvode Sjedinjene Drzavave. No, ministi inostranih poslova zemalja Evropske unije su nastojali da nadju zlatnu sredinu apelom Arafatu da se suèeli sa ekstremistima i proglasi okoncanje palestinskog ustanka i apelom izraelskoj vladi da povuèe vojsku sa palestinskih teritorija , ukine blokadu tih teritorija, obustavi nezakonita pogubljenja i zamrzne izgradnju jevrejskih naselja.
Ranije, ministri inostranih poslova zemalj Evropske unije su se sastali odvojeno u Briselu sa izraelskim ministrom inostranih poslova Ssimonom Peresom i glavnim palestinskim pregovaraèem Nabilom Ssatom. Na ministarskom sastanku Evropske unije je dominirao Bliski istok, ali je bilo i drugih pitanja na dnevnom redu. Iskusni nemaèki diplomata Klaus Peter Klaiber je naimenovan za specijalnog izaslanika Evropske unije u Avganistanu gde æe blisko saradjivati sa predstavnicima Ujedinjenih nacija. Klaiber æe nadgledati -kako se oèekuje - veliko uèšæe Evropske unije u politièkoj i privrednoj obnovi ratom rastgnutog Avganistana.