Fred Dob, rabin sinagoge Adat Šalom, nadomak Vašingtona, objašnjava dva aspekta Hanuke sadržana u tradicionalnoj pesmi, ”O, Hanuka:“
”O Hanuka, o Hanuka, okupimo se i upalimo menoru. Veselimo se i zaigrajmo horu... Ovo je odlomak jedne pesme, dok druga govori o verskom znaèaju praznika i kaže: ”Velièamo te, o Bože, jer si nam otvorio put ka pobedi.“
A evo šta rabin Dob kaže o istorijskoj dimenziji ovog praznika:
”Radi se o istorijskom dogadjaju od pre skoro 2200 godina, iz vremena kada su Sirijci, koji su bili pod velikim uticajem Grka, zauzeli Izrael. Jevreji su tada izgubili nezavisnost i pravo da se mole jednom bogu. Hram u Jersalimu je ležao u ruševinama, na kojima su Sirijci klali svinje i podizali kipove u slavu boga Zevsa. Mala grupa Jevreja pokrenula je gerilski rat protiv Sirijaca. Ta borba je neoèekivano prerasla u pobedu. Iz vojnog ugla, bilo je to pravo èudo!“ Prema tradiciji, još veæe èudo se desilo kada je hram u Jerusalimu oèišæen i ponovo osveæen:
”Bilo je neophodno da se upali sedmokraka uljanica menora, koja osveæuje unutrašnjost hrama i koja ne sme da se gasi. A oslobodioci su imali ulja za samo jedan dan. Zbog ratnog rasula bilo bi potrebno sedam dana da se dovezu nove zalihe ulja. Kao akt slepe vere, Jevreji su ipak upalili menoru i -- umesto jednog dana -- plamen je goreo punih osam dana.“
Zato se Hanuka takodje naziva praznikom svetlosti, i praznikom slobode. Kao u nogim drugim tradicijama,“ kaže rabin Fred Dob, ”svetlost je nešto sveto, nešto što nam stvara prijatno oseæanje i toplinu.“
U severnoj hemisferi ljudi su oduvek tragali za oseæanjem bezbednosti pa i fizièke topline u vreme zime, kad su noæi najduže i dani najkraæi. Raznim prastarim ritualima je obeležavana nada u skori povratak sunca. Rabin Fred Dob kaže da Hanuka, koja uvek poèinje izlaskom mladog meseca, pred kalendarski poèetak zime, sadrži i te prastare elemente:
”Prve veèeri se najpre pali šamas, odnosno sveæa-pomoænik, kojom se zatim upali jedna od preostalih osam sveæa menore. Sledeæe veèeri se ritual ponavlja, s tim što se šamasom upale dve sveæe. Osme veèeri menora bljesne u punom sjaju!“
Medju amerièkim Jevrejima, praznik se obeležava i velikodušnim darivanjem dece, èega se ortodoksni Jevreji klone. Džoj Singer, direktorka verske škole Kehila Hadasa, u vašingtonskom predgradju Betezdi, objašnjava:
”Hanuka, koja je poèela da se obeležava kao praznik tek u post-biblijskoj eri, prerasla je u veliki dogadjaj za amerièku jevrejsku decu. Naravno ima tu puno uticaja Božiæa. Oba praznika su vremenom poprimila i sekularnu prirodu.“
Medjutim, rabin Fred Dot nas podseæa da su pokloni, muzika i tradionalne zakuske samo površna obeležja Hanuke:
”Duhovno znaèenje Hanuke je vrlo važno jer nas podseæa na èestitost èoveka. Hram je morao biti oèišæen i osveæen. Tako i ljudi, koji se ponekad osete ukaljani sopstvenim akcijama i svetom oko sebe, treba da potraže proèišæenje kao put ka èestitosti. I, ne za boravite, tu je veèna svetlost koja gori i u hramu i u nama, samo treba da joj se okrenemo.“