”Sedmi decembar je dan koji æe zloslutno biti urezan u pamæenje ove zemlje. SAD su iznenada napadnute pomorskim i vazdušnim snagama japanskog carstva. Uvereni u moæ svojih oružanih snaga i nadahnuti beskrajnom predanošæu našeg naroda, izboriæemo se za trijumf, tako nam bog pomogao.“
Tim reèima je amerièki predsednik Ruzvelt poveo naciju u drugi svetski rat. U japanskom napadu na Perl Harbor poginulo je 2335 i ranjeno na hiljade Amerikanaca. Uništeno je preko 20 brodova i 300 aviona. Cilj Tokija je bio da onesposobi amerièku pacifièku flotu i omoguæi japanskim snagama da neometano mariširaju širom istoène Azije. Mada je taj napad zadao SAD veliki udarac, vojni istorièar Viktor Dejvis kaže da on ipak nije bio ogromnih razmera:
”Vojno je malo toga ostvareno napadom na Perl Harbor. Za razliku od Filipina i Singapura, gde je Japan zauzeo strateške baze, napadom na Perl Harbor nisu bile uništene naftne rezerve pacifièke flote jer, da se to desilo, Amerikancima bi bilo potrebno 6 meseci da se oporave. Veæina uništenih krstarica i borbenih brodova je bila zastarela, a u napadu nije stradao ni jedan nosaè aviona.“
Neki istorièari smatraju da su SAD mogle da spreèe napad na Perl Harbor; neki èak misle da je predsednik Ruzvelt znao da æe do napada doæi ali da namerno nije reagovao u želji da se ujedini podeljena nacija i tako jedinstvena stupi u rat. Istorièar Tomas Fleming sumnja u tu pretpostavku. On ukazuje da su amerièko-japanski odnosi 30-tih godina bili zategnuti zbog ekspanzije Japana u Aziji , ali da Vašington, mada je oèekivao japanski napad, nije znao kada i gde æe do njega doæi:
”Ruzvelt i ljudi oko njega su dešifrovali japanske šifrovane poruke. Posle prekida višemeseènih neuspešnih pregovora, znali smo da æemo stupiti u rat, ali niko nije mogao ni da pretpostavi da æe Japanci napasti Perl Harbor. Bilo je to previše odvažno.“
Posle napada na Perl Harbor SAD su ušle u najveæi rat koji je svet ikada iskusio. Posle objave rata Japanu, SAD su se pridružile saveznicima u borbi protiv Nemaèke i Italije... Pri kraju rata, oèekivala se amerièka invazija Japana do koje, medjutim, nikada nije došlo:
”Svet je svedok da je baèena prva atomska bomba, na vojnu bazu u Hirošimi. Dobili smo trku protiv Nemaca...“
Tim reèima je predsednik Hari Truman obznanio prvi atomski napad u istoriji sveta -- a amerièki general Daglas Mekartur je na bojnom brodu Misuri objavio kraj rata:
”Pomolimo se za obnovu mira u svetu. Neka ga bog zauvek saèuva. Borbe su završene...“
Pre 7. decembra 1941. Amerika je bila uspavani industrijski div, daleko od prokljuèalih strasti Evrope i Azije. Posle 7. decembra, Amerika je postala globalna sila i, vremenom, najmoænija ekonomska i vojna sila i politièki najuticajnija zemlja. Taj status joj je doneo i ogromne odgovornosti. A, kao što smo ustanovili 11. septembra 2001. i svetska sila je suoèena sa velikim rizicima. Mnogi analitièari i novinari porede dogadjaje od 11. septembra sa napadom na Perl Harbor. Vojni istorièar Viktor Dejvis Henson kaže da 11. septembar neæe baciti u zaborav napad na Perl Harbor veæ æe još jasnije podvuæi znaèaj tog istorijskog dogadjaja:
”Mislim da æe se oživeti seæanje na Perl Harbor jer su ljudi koji su tamo izgubili život bili žrtve borbe koja je dovela do poraza Japana i zaustavljanja velikog zla. Siguran sam da smrt ljudi nastradalih 11. septembra takodje neæe bili uzaludna. Biæe katalizator koji æe promeniti ceo svet.“
Dok se Amerika sa svojim saveznicima bori protiv globalnog terorizma, mnogi kažu da ta borba nije poèela 11. septembra ove godine, veæ 7. decembra 1941. Istorièar Stiven Ambroz zakljuèuje:
”Mislim da nikada neæemo raskrstiti sa Perl Harborom: to je kao Getisburg, kao atantat na Linkolna, kao Jorktaun i kapitulacija generala Vašingtona. Nek nam bog bude u pomoæi ako Perl Harbor ikada zaboravimo.“