Obaveštajni i kriminalistièki izvori u nekoliko evropskih zemalja kažu da su poèinioci teroristièkih napada na Sjedinjene Države pripadali razradjenoj mreži koja operiše svuda u svetu. Oni u Osami bin Ladenu pre vide izvor nadahnuæa nego šefa neke centralizovane organizacije. Isti izvori kažu da su mladi muškarci, u svojim dvadesetim i tridesetim godinama, najvažniji izvor regruta za bin Ladenov džihad protiv Zapada. Mnogi od tih muškaraca su dobro obrazovani i sekularizovani, i dolaze iz dobrostojeæih porodica. Takav je bio sluèaj Mohameda Ate, Marvana al-Šahija i Zijada Samira Džare, trojice otmièara uèesnika u napadima 11. septembra. Svi oni su živeli i studirali u Hamburgu, slobodno putovali iz jedne u drugu zemlju i nisu privlaèili pažnju policije.
Postoji i duga vrsta mladih muškaraca koje privlaèe bin Ladenove ideje. Mnogi medju njima su rodjeni na Zapadu, u imigrantskim porodicama, uglavnom iz Severne Afrike. Oni su izgubili kontakt sa zemljom svojih roditelja, ali se istovremeno oseæaju odbaèenim od svojih sugradjana, pa prilaze islamu jer im on obezbedjuje identitet. To se dogodilo sa trojicom francuskih državljana koji su sada u zatvoru, osumnjièeni za teroristièke aktivnosti. Zakarijas Musavi, 33-godišnji sin marokanskih emigranata iz Francuske, uhapšen je u Sjedinjenim Državama pod sumnjom da je nameravao da otme putnièki avion. 36-godišnj Džamel Begal, takodje francuski Alžirac, koji je uhapšen u julu u Dubaiju, putovao je sa lažnim pasošem iz Pakistana za Francusku. Sada je u zatvoru u Francuskoj, pod sumnjom da je planirao samoubilaèki napad na amerièku ambasadu u Parizu. Treæi je 27-godišnji Kamel Daudi, Begalov sauèesnik, koji je posle 11. septembra pobegao u London, ali su ga britanske vlasti uhapsile i vratile u Pariz.
Francuski funkcioneri kažu da su svi oni bili asimilovani, da su bili dobri studenti ili imali dobro plaæena radna mesta, sve dok nisu iznenada promenili naèin života ili napustili svoje porodice. Kako izgleda, katalizator u sva tri sluèaja bila je poseta Britaniji, gde su Musavi i Daudi pali pod uticaj harizmatskih muslimanskih sveštenika i poèeli da se kreæu u radikalnim islamskim krugovima, kojih ima mnogo u Londonu, Lesteru i Birmingemu. Treæi, Džamel Begal, oženio se Francuskinjom i sa njom imao dvoje dece, ali je promenio život i pre odlaska u Britaniju, 1997. godine. Odatle je, kako kažu francuski funkcioneri, zajedno sa prvom dojicom putovao u Pakistan, a zatim u Avganistan, gde su boravili u logorima za obuku pripadnika al-Kaide.
Džon Stivenson, struènjak za antiterorizam na londonskom ”Medjunarodnom institutu za strateške studije,“ kaže kako nije sasvim jasno da li pokreti kao što je al-Kaida regrutuju takve ljude zbog njihovih radikalizovanih ubedjenja ili zbog toga što se u zapadnom okruženju oseæaju kao kod kuæe. Ali, kaže on, ”britanska veza“ je od kljuène važnosti:
”Profil koji se pojavljuje su ljudi koji su se prilièno uklopili u zapadno društvo, koji èesto govore engleski jezik, koji su prilagodjeni zapadnom stilu života, ali koji su u nekom trenutku u životu - a izgleda da se to èesto dogadja u Londonu ili u nekoj vezi sa Londonom - postali radikalizovani.“
Džonatan Stivenson kaže da je prilagodjenost tih ljudi Zapadu prednost za islamske teroristièke grupe kao što je al-Kaida, jer im to omoguæava da se lakše prikriju. Isto smatra i Metju Dan, struènjak za bezbednost u organizaciji ”Grupa za kontrolisani rizik,“ iz Londona:
”Mislim da je mnogo lakše regrutovati ljude u zemljama u kojima veæ žive kao imigranti, nego pokušavati sa infiltracijom ljudi direktno sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike ili iz Avganistana.“
Jedan funkcioner francuske policije kaže da je to bio sluèaj sa Džamelom Begalom. Taj osumnjièeni pripada grupi zvanoj ”Takfir al-Hidžra,“ ili ”Anatema i progonstvo,“ koja je u sprezi sa al-Kaidom. Pomenuti funkcioner kaže da se pripadnici te grupe posebno trude da svoj strogi radikalizam prikriju iza zapadnjaèke fasade i da neki od njih èak javno piju alkohol kako bi pokazali koliko su integrisani. Ovaj i drugi policijski funkcioneri upozoravaju da ti ljudi, uprkos visokoj sposobnosti da se prilagode zapadnom svetu, i dalje gaje duboku mržnju prema Zapadu.