Pažnja medjunarodne javnosti je ponovo usmerena na Avganistan, kao 1979. godine, kada je Sovjetski savez izvršio invaziju na tu zemlju. Ahmed Rašid, pakistanski analitièar i autor bestselera o Talibanu, kaže da æe medjunarodna zajednica poèeti da pere ruke od Avganistana ako njegovi lideri ponovo izazovu gradjanski rat, kako se dogodilo 1992. godine, kada su mudžahedini oborili komunistièku vladu:
”Ako se to ponovi, svi æe naravno diæi ruke od Avganistana i ponovo mu okrenuti ledja. Ali ovo je za njih velika prilika da se udruže, zbog znatne umešanosti medjunarodne zajednice u dogadjaje u Avganistanu.“
Tri pitanja se izdvajaju od ostalih: kako izabrati novu vladu, kakav oblik bi ona trebalo da ima i da li bi u njoj trebalo da uèesvuje i Taliban? Od ova tri pitanja, poslednje je verovatno najspornije. Severni savez, èije snage su prošle nedelje umarširale u Kabul, smatra da Taliban ne bi trebalo da bude ukljuèen u poratnu avganistansku vladu. Ali Hamid Karzai, bivši ministar inostranih poslova u pret-talibanskoj vladi, ne iskljuèuje tu moguænost. U razgovoru za Glas Amerike preko satelitskog telefona iz pokrajine Uruzgan, na jugu Avganistana, Karzai je rekao da bi o tome trebalo da odluèi tradicionalni plemenski savet poznat kao ”loja džirga,“ u kome su zastupljene sve frakcije i koji æe, kako je rekao, odluèiti o vladi Avganistana:
”Ovo pitanje ne tumaèim kao dilemu o tome ima li ili nema mesta za Taliban. Mislim da æe avganistanski narod odluèiti o tome kakav oblik vlade želi i koga želi da imenuju za nju. Ako ”loja džirga“ odluèi da Taliban ne treba da uèestvuje u vladi, onda æe biti tako. Ja razmišljam u pravcu glasaèkog prava za sav narod.“
S druge strane, Ahmed Rašid smatra da bi svaka nova vlada u Avganistanu trebalo da ima mesta za predstavnike Talibana:
”Mislim da æe narod na jugu, koji je pod snažnim uticajem Talibana, morati da bude u nekom obliku predstavljen u bilo kakvoj novoj vladi, barem na lokalnom ili pokrajinskom nivou. Ne možete imati vladu koja ne predstavlja i tu vrstu ekstremistièkog islamskog gledišta. To bi samo otudjilo na desetine hiljada ljudi na jugu koji žive pod tim i koji verovatno još uvek veruju u to.“
Hamid Karzai, inaèe bliski saradnik bivšeg avganistanskog kralja Zahira Šaha, smatra da bi i bivši monarh trebalo da odigra simboliènu ulogu u okupljanju razlièitih avganistanskih frakcija. Karzai veæ putuje po Avganistanu poušavajuæi da podstakne antitalibanska gledišta i ojaèa podršku održavanju ”loja džirge.“ Opozicioni Severni savez saèinjavaju uglavnom Uzbekistanci i Tadžikistanci iz Avganistana, dok Hamid Karzai pripada najveæoj etnièkoj grupaciji, Paštunima, koji uglavnom žive na jugu. U poslednje vreme se mnogo govori o toj podeli izmedju severa i juga, odnosno izmedju Paštuna i nepaštuna, ali Hamid Karzai odbacuje tu podelu kao izmišljenu:
”To uopšte nije tako. U Avganistanu ne postoje Paštuni i nepaštuni. Sve su to podstakli mediji. Naši ljudi se iznenade kada to èuju u medijima. Obièni ljudi se odmah zapitaju: zašto tako govore o tome? Mi se u osnovi smatramo Avganistancima. Ovo o Paštunima i nepaštunima je sve u stranim medijima. To nije u nama.“
Pa ipak, ne može se poreæi da je gradjanski rat, koji je izbio 1992. godine i otvorio put usponu Talibana, vodjen uglavnom podelom duž etnièkih i plemenskih linija podele.