Linkovi

Koji sud za teroriste? - 2001-11-14


Novom predsednièkom naredbom otvorena je moguænost Bušovoj administraciji da za sudjenje osumnjièenim teroristima koristi vojne, a ne civilne sudove. Prema toj naredbi, predsednik bi odredjivao koji od optuženih terorista ispunjava uslove za sudjenje pred vojnim sudom. Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld bi imenovao sudska veæa i odredjivao pravila i procedure. Takvo sudjenje ne predvidja moguænost podnošenja žalbe. Medju onima koji podržavaju predsednièku naredbu je Daglas Kmiek, dekan Pravnog fakulteta Katolièkog univerziteta, ovde u Vašingtonu:

”Sa tim ljudima se, u istorijskom smislu, završavalo ili na bojnom polju, ili - ako bi se predali - pred vojnim sudovima. Dakle, postoji odredjeni ustaljeni postupak, ili dostojanstvo, u postupanju prema protivnicima zakona, medju koje se svakako ubrajaju i teroristi.“

Daglas Kmiek kaže da pored toga postoje odredjene praktiène pravne prednosti u sudjenju teroristima pred vojnim sudom:

”Pravila podnošenja dokaza su više pragmatièna i tako smišljena da isteraju istinu na videlo. Ta pravila ne moraju da se pridržavaju svih pogodnosti i zaèkoljica ustavnih garancija, koje se odnose na obiène kriminalce u kontekstu jednog miroljubivog društva. Stoga æe standardi za dokaze najverovatnije biti ublaženiji.“

Sudjenje bi se verovatno odvijalo iza zatvorenih vrata, što bi omoguæilo administraciji za ne iznosi u javnost osetljive obaveštajne podatke koji se mogu upotrebiti za dokazivanje krivice terorista. Medjutim, pravni struènjaci su podeljeni oko toga koliko bi bilo mudro koristiti vojne sudove za sudjenje teroristima. Džonatan Turli je profesor prava na Pravnom fakultetu univerziteta Džordž Vašington, ovde u Vašingtonu. On oèekuje da æe mnogi pravnici dovoditi u pitanje svaku presudu koju bude izrekao vojni sud, i dodaje da bi tajna sudjenja mogla da nanesu znatnu štetu Bušovoj administraciji:

”Ovakav ad-hok pristup æe potkopati legitimnost svakog buduæeg pravnog postupka. Ako nadvladamo u ovom ratu protiv terorizma, to neæe biti zahvaljujuæi našoj vojnoj moæi, veæ zbog našeg sistema pravde i naših vrednosti. Ovakav sud zaista potkopava našu sposobnost da nadvladamo u tom smislu.“

Neki pravni eksperti iznose gledište da bi bilo bolje, nekome kao što je Osama bin Laden, suditi pred amerièkim federalnim sudom. Entoni Arend je takodje profesor prava na univerzitetu Džordžtaun:

”Jedna od kritika glasi da bin Laden ne bi imao pravedno sudjenje u Sjedinjenim Državama. S obzirom na okolnosti, smatram da on verovatno ne bi imao idealno sudjenje ako bi mu sudili ljudi koji ne znaju ko je on, niti šta se dogodilo u ovom konfliktu. Smatram da naš sistem federalnog sudstva ima dovoljno ugradjenih mera za provere i kontrolu koji bi mu, pod tim okolnostima, obezbedio pravedno sudjenje. Ja bih tome dao prednost.“

Vojni sudovi su korišæeni u prošlosti, mada retko. Tokom Drugog svetskog rata, šestoro nacistièkih sabotera je pogubljeno pošto ih je proglasio krivim jedan tajni vojni sud, osnovan od strane predsednika Frenklina Ruzvelta. 1865. godine, posle atentata na predsednika Abrahama Linkolna, specijalni vojni sud je osudio osmoro ljudi za sauèešæe u ubistvu predsednika. Èetvorica od njih su pogubljena vešanjem.

XS
SM
MD
LG