Britanski pisac Džordž Orvel predvideo je u svom futuristièkom romanu ”1984-a“ stalni pogled ”Velikog brata“. Kamere su postavljene svugde i na svakom mesu, snimaju svaki pokret. Dogadjaji od 11. septembra mogu da dovedu do ubrzavanja razvoja i korišæenja tehnologija kao što je ”kompjutrersko vidjenje“. Stiven Mejbenk, istraživaè koji radi na razvoju ovog sistema na Univerzitetu Reding u Britaniji kaže: ”Ljudsko oko je daleko superiornije za precizno praæenje pokreta. No, ono ne može da održi potreban nivo pažnje 24 sata, sedam dana u nedelji“.
Za razliku od tradicionalnih bezbednosnih kamera, sistem ”kompjuterskog vidjenja“ ne bi samo snimao ljude na aerodomima ili u prodavnicama. Kompjuteri bi imali baze podataka koje bi omuguæavale poredjenje pokreta sa uobièajenim ponašanjem osobe koje je uprogramirano u kompjuter. Tako da bi, na primer, ako kompjuterska kamera snimi nekoga ko se kreæe preterano brzo, recimo - sa mesta zloèina, dotièni odmah bio zabeležen kao sumnjiv. ”Kompjutersko vidjenje“ još uvek nije dostupno na tržištu. No, bez obzira na to, Mejbenk kaže da oèekuje pojavu još usavršenijih sistema tokom narednih nekoliko godina. Tehnologija koja se trenutno koristi na mnogim aedrodromima u SAD je tehnologija prepoznavanja crta lica. Jedini podaci koji su ubaèeni u kompjutere su fotografije osumnjièenih terorista. Sva druga lica koja bezbedenosne kamere beleže ne dovode do reagovanja sistema. Beri Stajnhart je pomoænik direktora Amerièke unije za zaštitu gradjanskih sloboda, sa sedištem u Njujorku: ”Prvo pitanje koje sebi postavimo pre nego što uvedemo bilo koju novu tehnologiju koja zadire u pravo privatnosti je da li bi njen efekat bio da poboljša bezbednost. Tehnologija prepoznavanja crta lica jednostavno ne može da uradi ono što se ovde predlaže“.
Stajnhart tvrdi da ta tehnika neæe biti valjano orudje u borbi protiv potencijalnih terorista na aerodormima: ”Mi nemamo fotografske baze podataka o teroristima sa kojima bi mogli da ih poredimo. Dakle, i kada bi tehnologija bila pouzdanija, nemate dovoljno podataka. Pored toga, ta tehnologija zapravo nije jako pouzdana. Postotak grešaka æe biti visok, što znaèi da æe loši momci i dalje ulaziti u avione, a nevini ljudi biti osumnjièeni kao potencijalni teroristi“.
Zagovornici novih kompjuterskih bezbednosnih sistema, kao što je Stiven Mejbenk, priznaju da je reè o zadiranju u ljudsku privatnost. Treba uravnotežiti prednosti i nedostatke ovih metoda osmatranja. Odluka o tome biæe rezultat javne rasprave u društvu. Robert Frimen iz Komiteta za otvorenu vladu sa sedištem u Njujorku kaže da je policija postavila televizijske kamere zatvorenog kruga kako bi osmatrala dogadjanja u parku na Vašington Skveru 24 sata dnevno, Frimen se iznenadio kada je shvatio da se kamera dopala stanovnicima tog dela grada. Razlog je što se gradjani oseèaju bezbednije kada dovode decu u park. Kriminal u parku i u okolini je znatno opao, ali je, na žalost samo nekoliko blokova dalje u porastu.