Posle šestomeseènog puta, kontrolori leta ”Marsove Odiseje,“ u Pasadeni, u Kaliforniji, poèeli su da aplaudiraju kada su primili signale da je svemirska sonda poèela da koèi, da bi odmah zatim ušla u orbitu oko Marsa i postala njegov satelit.
Šef projekta Odiseje, Mat Landano, kaže da poèetne informacije pokazuju da su se motori na sondi ukljuèili u pravom trenutku kako bi ona ušla u putanju koja æe je odvesti do Marsove atmosfere.
”Odiseja je u orbiti i sve funkcioniše,“ rekao je Landano. Kontrolori leta su se rukovali i grlili, zajedno sa najvišim funkcionerima svemirske agencije NASA, koji su doputovali iz Vašingtona da bi prisustvovali tom dogadjaju. Trenutak je bio od posebnog znaèaja za direktora NASE, Danijela Goldina, koji iduæe godine odlazi u penziju. Uspeh misije predstavlja i neku vrstu iskupljenja, zbog gubitka dve letelice, 1999. godine:
”Ovo otelotvoruje istinski amerièki duh, da možemo da pobedimo iako smo nekoliko puta bili oboreni. U ovom trenutku punom iskušenja za Ameriku veoma sam ponosan na ovaj tim zbog podizanja tog duha,“ rekao je Danijel Goldin.
Iako je ”Marsova Odiseja“ projektovana pre gubitaka 1999., NASA se posebno trudila da ova misija ne bude podložna birokratskim i tehnièkim problemima koji su doveli do njih. Te godine, jedna orbitalna sonda je izgorela u Marsovoj atmosferi zahvaljujuæi zabuni u korišæenju colovnih i metrièkih mera, što je dovelo do ulaska u pogrešnu putanju. Tri meseca kasnije, druga sonda, koja je trebalo da se meko spusti na površinu, razbila se o nju zbog greške u kompjuterskom programu. Istraga je pokazala da je NASA štedela na finansiranju i osoblju koje je radilo na programu istraživanja Marsa i da je on bio birokratski rascepkan. Agencija je zato osnovala novi štab projekta, odvojila dodatna sredstva i osoblje i sprovela detaljne provere nove sonde. Da se sve to isplatilo pokazao je direktor projekta Mat Landano:
”Preliminarni podaci pokazuju da obilazak planete traje 19 sati, što je odlièno jer smo planirali 20 sati ili manje. Prema tome, ovo je sjajna vest," rekao je on.
Ali gospodin Landano kaže da posao neæe biti okonèan sve dok Odiseja ne pošalje ono što on naziva ”bogatom žetvom podataka.“ Sonda æe dve i po godine snimati mapu hemijskog i mineralnog sastava Marsa, posebno tragajuæi za geološkim odlikama koje pokazuju prisustvo vode. Voda bi mogla da nagoveštava da je na Marsu bilo ili da još uvek ima neke vrste života, a dobro bi došla i prilikom buduæih poseta ljudskih posada. Pre nego što poène sa tim, Odiseja æe više od dva meseca provesti u takozvanom ”koèenju uz pomoæ vazduha.“ Drugim reèima, trenje sa atmosferom æe biti iskorišæeno za usporavanje sonde i njen prelazak iz eliptiène u kružnu orbitu. Kada glavna misija Odiseje bude završena, 2004. godine, sonda æe postati komunikacioni relej za buduæe amerièke i medjunarodne letelice.