Tom Ridž je krupan bivši marinac snažnih ramena, koji je služio u Vijetnamu i pre nekoliko godina se pojavio niotkuda kao pensilvanijski kongresmen, da bi potom bio izabran za guvernera Pensilvanije. Ridž je blizak prijatelj predsednika Buša, za koga se pretpostavlja da æe mu pomoæi na novom zadatku uspostavljanja kancelarije koja æe usaglašavati odbranu amerièkog kopna od teroristièkih napada. Veæina dnevnih listova sugeriše da je to najteži zadatak sa kojim se Ridž ikada suoèio, jer je veliki broj razlièitih federalnih agencija delimièno angažovano u odbrani zemlje. Izbor pregleda amerièkih novina poèinjemo u jednom predgraðu Vašingtona, nacionalnim dnevnikom “USA Today”, koji ne izražava veliko oduševljenje:
“Tom Ridž je jedva bio u stanju da pronaðe svoj pisaæi sto u novoj Službi unutrašnje bezbednosti u Zapadnom krilu Bele kuæe i njegov zadatak da koordiniše antiteroristièke delatnosti veæ je u opasnosti da se pretvori u brljotinu. Prilikom Ridžovog polaganja zakletve, predsednik Buš je jasno predoèio da ne želi da ova služba dejstvuje kao sekretarijat na nivou vlade, sa mnoštvom programa koje treba voditi i budžetom koji mora da se èuva. Ukoliko se to obistini, Ridž æe postati samo još jedan administrativac sa zadatkom da štiti svoju ledinu. Bez nepokolebljive predanosti Bele kuæe, Ridž neæe biti u stanju da sprovede promene u nefleksibilnim državnim agencijama.”
To je bio odlomak iz uvodnika u listu “USA Today”, sa kojim se u potpunosti saglašava mièigenski “Detroit Free Press”, u kojem se istièe da prodor kroz višeagencijsku birokratiju neæe biti jednostavan.
“Postoji hitna potreba za kompletnim usaglašavanjem 42 agencije koje u ovom trenutku igraju neku ulogu u špijunaži, kontrašpijunaži, unutrašnjoj bezbednosti i uzvraæanju na vanredne situacije. Sekretar Ridž bi trebalo da ima izvršna ovlašæenja da bi to mogao da sprovede - ovlašæenja da otpušta ljude ukoliko se to ne dogodi.”
U Ejkronu u Ohaju, “Beacon Journal” napominje da æe posao - ukoliko se obavi kako treba - podstaæi moral u zemlji.
“Tom Ridž je dobio veliki posao u ponedeljak. Zavisno od toga koliko ga bude dobro obavljao - ili taènije, koliku podršku bude imao - definisaæe se javno poverenje u borbu protiv terorizma unutar državnih granica. Kongres i Bela kuæa moraju da reše administrativna i budžetska pitanja koja bi mogla da izazovu sporove u pogledu ovlašæenja. Glavni razlog za osnivanje nove službe jeste nepovezanost obaveštajnih operacija u zemlji. Takvo stanje stvari se posle napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon razotkrilo kao slabost u unutrašnjoj bezbednosti.”
“Charleston Post” i “Courier” u državi Južnoj Karolini su saglasni da je zadatak - težak.
“...koordinacioni ciljevi nove službe su uistinu zastrašujuæi. Više od 50 federalnih agencija..., 50 državnih, regionalnih i drugih vlada i hiljade opština... sve one potencijalno igraju ulogu u spreèavanju terorizma i reagovanju na terorizam.”
TEXT: Što se tièe “New York Times-a”, i taj list ima stav da je bivši guverner suèen sa ogromnim zadatkom.
“...Službe koje su mu potrebne da bi bio efikasan, rasute su u raznim delovima vladine birokratije. U Kongresu je sve veæi konsenzus da bi Ridž trebalo da ima direktnu kontrolu nad nekima od tih službi, kao što su Carinska služba, Granièna patrola, Federalna agencija za vanredne situacije i nove snage za aerodromsku bezbednost. To deluje kao dobra ideja... Sada kad su se Sjedinjene Države angažovale u vojne akcije u Avganistanu, Amerikanci æe se oseæati sigurnije ukoliko znaju da novi šef unutrašnje bezbednosti ima ovlašæenje potrebno da dobro obavi posao.”