Nekoliko anketa pokazuje da više od 90 odsto Amerikanaca odobravaju vojnu kampanju protiv terorizma. Komentari amerièkih turista koji èekaju ispred Kapitola da bi posetili Kongres, potvrðuju ovakve rezultate. Den Grin iz Severne Karoline kaže:
”Ja ih podržavam i nadam se da æe biti uspešni, iako je reè o veoma teškoj operaciji.“
Ankete takoðe pokazuju da Amerikanci podržavaju akciju protiv terorizma, èak ako zbog toga bude žrtava u oružanim snagama. Pola Sajag iz Merilenda kaže:
”U principu niko ne voli gubitke i to bi me zaista rastužilo. Ali èini mi se da je to neizbežan deo sukoba i da bi, ukoliko ovako ne postupimo, moglo da doðe do novih žrtava u našoj zemlji.“ Èak i oni koji se suprotstavljaju vojnim udarima priznaju da su u ogromnoj manjini. To zna i jedan student iz Ohaja koji se pridružio grupi od više hiljada demonstranata tokom nedavnih antiratnih protesta u Vašingtonu:
”Pošto prema anketama preko 90 odsto populacije podržava Buša, naš stav naiæi æe na veæu pažnju javnosti. Mislim da svi okupljeni na skupu mogu da se slože oko jedne stvari, a to je mir. Ovde smo se okupili zbog mira i to je jedina poruka koju treba da šaljemo,“ rekao je on.
Eksperti za istraživanja javnog mnjenja impresionirani su širinom podrške amerièkim vojnim udarima. Kerol Doerti je direktor ”Istraživaèkog centra Pju za javnost i štampu,“ koja je nedavno bila gost Glasa Amerike:
”Amerièka publika izgleda da je strpljivo reagovala. Mislim da je predsednikova poruka da bi ovi dogaðaji mogli da potraju, pala na plodno tlo. Mislim da se ljudima za sada ne žuri, niti da smatraju da æe se ovo brzo završiti.“ Popularnost predsednika Buša takoðe je porasla u toku krize, po nekim anketama èak preko 90 odsto. Ali predsedniku možda neæe biti lako da saèuva tako visoku popularnost. Slabljenje amerièke ekonomije i moguænost amerièkih žrtava u borbi protiv terorizma mogli bi da uzrokuju smanjivanje popularnosti u narednim mesecima. Istorièar Alan Lihtman kaže da bi sadašnji predsednik mogao da nauèi neke važne lekcije od svog oca koji je predvodio meðunarodnu koaliciju protiv Iraka, 1991. godine.
”Mislim da je prva lekcija sledeæa: podrška sveta je neophodna. Ono što je Rat u zalivu uèinilo uspešnim bila je sposobnost da se stvori široka i trajna koalicija. Druga lekcija mogla bi da bude: završi ono što zapoèneš.“
Još jedno upozorenje iz iskustava administracije Buša starijeg je da popularnost može brzo da opadne. Posle pobede u ratu u Persijskom zalivu 1991., tadašnji predsednik Buš uživao je popularnost od skoro 90 odsto. Ali samo godinu ili godinu i po dana kasnije, njega je u trci za drugi predsednièki mandat porazio Bil Klinton, u velikoj meri zbog naèina na koji je Buš pokušavao da reši ekonomske probleme u zemlji.