Predlog predsednika Buša o osnivanju kancelarije za unutrašnju bezbednost, naišao je na podršku obe strane u Kongresu. Demokratski senator Džozef Liberman (Joseph Lieberman) je medju onima koji su zatražili od predsednika da Tomu Ridžu obezbedi neophodan politièki uticaj kako bi uèinio njegovu novu funkciju, na nivou sekretera i èlana predsednièkog kabineta, efikasnijom: “Najvažniji izazov sa kojim se trenutno suoèavamo je da odbranimo zemlju. To nikada ranije u našoj istoriji nismo morali da èinimo, ali sada moramo”.
Struènjaci za bezbednost su pohvalili predsednikovu inicijativu kao važan aspekat novog rata Amerike protiv terorizma. Medjutim, oni takodje upozoravaju da oštrije bezbednosne mere na aerodromima, u lukama i na pograniènim prelazima neæe, same po sebi, uèiniti Ameriku imunom od teroristièkih napada. Kristofer Vitkomb (Christopher Whitcomb) je 15 godina radio na merama protiv terorizma kao specijalni agent Federalnog istražnog biroa. On smatra da relativna otvorenost amerièkih granica i lakoæa kretanja po zemlji otežavaju Ef-Bi-Aj-u i drugim pravosudnim agencijama praæenje teroristièkih aktivnosti: “Ukoliko ne želimo da postavimo agente u svaku spavaæu sobu, u svaki automobil, u svaku konferencijsku salu u Americi, ukoliko neæemo da se odrekenemo svih gradjanskih sloboda koje posedujemo, biæe nemoguæe da zaustavimo svaki napad. Znam da nije lako da se to kaže i da se izgovori, ali ipak mi smo slobodna zemlja sa 280 miliona stanovnika i u sve manjem svetu, a deset i po hiljada agenata èini sve što može u borbi protiv kriminala, i, istovremeno, u borbi protiv teorrizma. I, jednostavno, nije moguæe spreèiti sve”.
Bivši agenrt Ef-Bi-Aj-a, Vitkomb kaže da je jedan od najtežih zadataka prodreti u tesno povezane teroristièke æelije, sliène onima koje su izvele napade na Njujork i Va[ington, 11. septembra: “Tu se radi o infiltriranju snažnih verski i porodèno zasnovanih grupa u kojima se svi uzajamno znaju. Ne radi se o tome da neko može da dodje sa strane i odmah se uklopi u takve grupe. To je veome teško. Prema tome, obavljanje takozvane “ljudske obaveštajne aktivnosti” mora da bude ostvarivano preko informanata. Medjutim, do njih je veoma teško doæi pošto su pripadnici ovih grupa fanatièni u svojim verovanjima i izolovani, ne samo geografski, od ostatka sveta, veæ i lièno, od svih ostalih u svojoj okolini”.
Struènjaci za bezbednost kažu da efikasniji pristup unutrašnjoj bezbednosti treba da poèiva i na veæoj budnosti u društvu u pogledu sumnjivih osoba koje mogu da budu povezane sa teroristièkim organizacijama ili da budu umešane u teroristièke aktivnosti. Medjutim, to je i izvor zabrinutosti aktivista za zaštitu gradjanskih sloboda, koji strahuju da æe vlasti koristiti pojaèanu bezbednost kao izgovor za pritvaranje nedužnih ljudi. Ipak, i mnogi istaknuti pobornici gradjanskih sloboda priznaju da æe napadi 11. septembra imati dugotrajne posledice na vekovnu debatu o ravnoteži izmedju bezbednosti i sloboda. Demokratski senator Džozef Bajden, govorio je o tome u emisiji tv mreže En-Bi-Si: “Imaæemo još više praktiènih nelagodnosti. Medjutim, tu moramo da pravimo razliku. Ljudi u mojoj državi kažu - Džo, moraæemo da èekamo na aerodromima. Ali, to nije pitanje vaših gradjanskih sloboda. To je kao kada èekate u redu da kupite viršle na kiosku. To je neprijatnost, koju ne želimo i takvih neprijatnosti æe biti. Ali, mislim da se neæemo odreæi nijedne od naših fundamentalnih gradjanskih sloboda”.
Guverner Tom Ridž je, kako je izgledalo, bio svestan tih izazova u svom oproštajnom govoru državnoj skupšttini Pensilvanije. On je citirao reèi jednog od lidera u ratu za amerièku nezavisnost, Bendžamina Franklina, koji je rekao da “Oni koji su odrièu suštinskih sloboda da bi poboljšali svoju bezbednost, ne zaslužuju ni slobode ni bezbednost”.