Amerièki predsednik Džordž Buš je osnovao Kancelariju za unutrašnju bezbednost na nivou sekretarijata, da bi usaglasio antiteroristièke akcije u Sjedinjenim Državama. Na èelo te Kancelarije, predsednik je imenovao svog bliskog prijatelja, guvernera Pensilvanije Toma Ridža (Tom Ridge). Dopisnik Glasa Amerike Dejvid Mekalari izveštava da æe Ridž imati široka ovlašæenja da spreèava teroristièke aktivnosti i uzvraæa na njih.
Pre nekoliko meseci, dva odvojena nezavisna panela su zatražila stvaranje službe na najvišem nivou u Sjedinjenim Državama za borbu protiv terorizma. Ti izveštaji su izazvali interesovanje u krugovima nacionalne bezbednosti, ali preporuke izgleda da su imale malo uticaja na amerièke kongresmene. To su promenili teroristièki napadi u Njujorku i Vašingtonu: “Naša zemlja je dobila opomenu. Nismo otporni na napade.”
Predsednik Buš je prošlog èetvrtka saopštio Kongresu da æe novi šef unutrašnje bezbednosti - koji æe podnositi izveštaje direktno predsedniku – usaglašavati desetine nacionalnih, državnih i lokalnih agencija, odgovornih za aktivnosti koji imaju uticaj na unutrašnju bezbednost: “On æe voditi, nadgledati i usaglašavati sveobuhvatnu nacionalnu strategiju obezbeðivanja naše zemlje od terorizma i uzvraæati na bilo kakav napad koji bi mogao da se dogodi.”
Do ovog trenutka, te reèi su jedina povelja ove nove kancelarije i mnogo rada æe morati da se uloži da bi ona uoblièila svoju misiju. Dva nezavisna panela koja su predložila njeno osnivanje, imala su drugaèije birokratske vizije. Amerièka Komisija za nacionalnu sigurnost u 21. stoleæu je tražila da to bude novi sekretarijat koji bi preuzeo neke funkcije drugih sekretarijata. Na primer, kopredsednik te Komisije, bivši senator Geri Hart, rekao je senatskom Odboru da bi Carinska i obalska straža trebalo da se prebace iz Sekretarijata za finansije, a Granièna patrola – iz Službe za imigraciju: “To su sada prvenstveno odbrambeme organizacije. Ukoliko smo uistinu u ratu, priroda i funkcija tih agencija su se promenile. Prema tome, razlog zbog kojeg su tu gde jesu, više zaista nema mnogo smisla.”
Meðutim, Nacionalni savetodavni panel za terorizam, gleda na to drugaèije. Predsedavajuæi tog panela, guverner Virdžinije Džems Gilmor, smatra da bi šef službe za unutrašnju bezbednost trebalo da bude iskljuèivo meðuagencijski koordinator: “Premeštanje agencija je prilièno beskorisno. One se – sem terorizmom – takoðe bave drugim stvarima. Pored toga, ima ih toliko mnogo, da i to navodi na usaglašavanje, a ne na premeštanje ili menjanje strukture.”
To je u stvari model koji je prihvatio amerièki predsednik. Portparol Bele kuæe, Ari Flajšer, saopštio je da nova Kancelarija za unutrašnju bezbednost neæe zameniti postojeæe agencije. Flajšer je uporedio funkciju njenog šefa sa funkcijom predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost - koji usaglašava rad odbrambenih, diplomatskih i obaveštajnih agencija. Kako god da je ustrojena, nova Kancelarija za unutrašnju bezbednost æe se usredsrediti na predupreðivanje teroristièkih napada i razvoj planova za zaštitu nacionalne infrastrukture. Struènjaci za terorizam, nacionalnu bezbednost i civilnu zaštitu, predoèavaju da ona mora da bude dovoljno moæna da bi raspolagala resursima odredjivala aktivnosti. Fizièar Bron Èikotas je èlan upravnog odbora Udruženja za amerièku civilnu zaštitu, jedne privatne organizacije koja promoviše pripreme za razlièite vrste nesreæa: “Rekao bih da je vrlo važno dati toj Kancelariji veoma jasna ovlašæenja za delovanje van agencijskih granica u toj meri da može da radi i ono što druge agencije ne mogu same u pogledu uzvraæanja na opasnost koja nam danas preti.”
Meðutim, bivši amerièki diplomata Pol Bremer smatra da antiteroristièke akcije koje bi išle preko Kancelarije za unutrašnju bezbednost nisu dovoljne. Bremer, koji je tokom 1980-ih bio ambasador Državnog sekretarijata za kontraterorizam, predoèio je senatskom Odboru da je podjednako važno ne smanjivati napore: “Jedan od problema koje je ova zemlja imala u uspostavljanju sveobuhvatne kontrateroristièke politike, jeste to što se pažnja usmeravala na terorizam samo povremeno. To ne znaèi da nam je potrebna histerija. Ali potrebno je da istrajno i uravnoteženo poklanjamo pažnju ovom problemu koji æe nadživeti ovonedeljne emocije.”
Senator Džozef Liberman, koji je predsedavao ovim senatskim pretresom, rekao je da æe Kongres verovatno morati da usvoji zakone koji bi odredili budžet i ovlašæenja Kancelarije za unutrašnju bezbednost.