Odnosi izmeðu Pekinga i Vašingtona su bili nestabilni zbog dubokih neslaganja u pogledu Tajvana, ljudskih prava, antiraketnog odbrambenog sistema i drugih pitanja. Poèetkom ove godine, ti su odnosi naglo pogoršani nakon sudara amerièkog izviðaèkog aviona i kineskog borbenog lovca. No, Sjedinjene Države i Kina dele zajednièki interes u zaustavljanju terorizma, što æe po oceni amerièkog sinologa, Endrua Nejtana (Andrew Nathan) približiti dve zemlje: “Smatram da æe kratkoroèno gledano, to doprineti poboljšanju amerièko-kineskih odnosa. Mnoga druga pitanja, posebno pitanje ljudskih prava, biæe od drugorazredne važnosti. Mislim da æe utisak da Kina predstavlja pretnju, koji je vladao u amerièkoj javnosti tokom 90-tih, nestati zbog prave opasnosti koja se pojavila. I Kina i Sjedinjene Države imaju zajednièki interes u borbi protiv terorizma i islamskog fundamentalizma koji je ukorenjen u centralnoj Aziji.”
Sjedinjene Države i druge zemlje su reprogramirale Pakistanu dugove iz zahvalnosti za snažnu podršku koju ta zemlja pruža u kampanji protiv terorizma. Nije poznato da li je Kina nešto zatražila za svoju podršku, ali profesor politièkih nauka na Univerzitetu Kolumbiji u Njujorku, Endru Nejtan kaže: “Kineska vlast bi želela neke stvari. Jedna od tih je drastièno smanjene amerièkih vojnih isporuka Tajvanu. To je veoma visoko na njihovom spisku želja. Takoðe postoje neka ogranièenja u prodaji amerièke visoke tehnologije Kini i ogranièenja, na primer, u pogledu lansiranja amerièkih i drugih zapadnih satelita sa amerièkom tehnologijom pomoæu kineskih raketa…Peking bi želeo da se ukinu ta ogranièenja.”
Sinolog Tkasik iz vašingtonske Fondacije Heritidž, smatra da dve zemlje neæe pregovarati o uslovima kineskog uèešæa u anti-teroristièkoj kampanji: “Smatram da rat protiv terorizma ne treba da utièe na amerièko-kineske odnose. Ovo nije vežba u pregovorima. Neæemo se nagaðati oko toga sa Kinom. I mi i oni imamo taj problem. Udružiæemo se da ga prevaziðemo.”
Profesor Nejtan se slaže da neæe biti pogodbe izmeðu Kine i Sjedinjenih Država, ali po njegovim reèim, kineski zvaniènici æe verovatno nastojati da ukažu, gde god budu mogli, na amerièke nedodslednosti. Kina, na primer, smatra separatistima muslimanske pobunjenike u svojoj zapadnoj pokrajini Ksindžijang. Peking tako vidi i pitanje Tajvana i stoga traži da Vašington obustavi vojnu podršku Tajvanu. Sinolog Robert Sater (Sutter) sa Univerziteta Džordžtaun smatra da æe pitanje Tajvana ostati izvor napetosti u amerièko-kineskim odnosima i ne veruje da æe veæa saradnja u borbi protiv terorizma to promeniti: “Oèigledno da æe saradnja u borbi protiv terorizma dati novu dimenziju amerièko-kineskim odnosima. Ali, ti odnosi se sastoje iz više aspekata. Meðusobno saraðujemo, takmièimo se, postoje antagonizmi u pogledu više pitanja. I smatram da æe se nastaviti antagonizam i suparništvo u vezi sa Tajvanom, jer æe Kina nastaviti vojnu koncentraciju. I sve dok to traje, èini mi se da æe amerièka strana to imati u vidu.”
Profesor Nejtan smatra da æe rat protiv terorizma na duži rok predstavljati dodatnu smetnju dobrim amerièko-kineskim odnosima, jer bi dugoroèna antiteroristièka kampanja mogla da pojaèa amerièko prisustvo u centralnoj i južnoj Aziji: “Ukoliko razvoj dogaðaja bude doveo do trajnog amerièkog vojnog prisustva u Pakistanu i Avganistanu i Centralnoj Aziji, Peking æe s razlogom to videti kao element amerièkog obruèa oko Kine.”
Po oceni profesora Nejtana, novo amerièko prisustvo na zapadnoj granici Kine, uz veæ postojeæe amerièke vojne pozicije u Japanu i Južnoj Koreji, i dugogodišnji dobri odnosi Sjedinjenih Država sa Tajvanom, izazvaæe bezbednosne brige u Pekingu i postati novi izvor napetosti izmeðu dve zemlje.