Teroristièki napadi u Njujorku i Vašingtonu porede se sa japanskim napadom na Perl Harbur 1941. Godine posle kojeg su Sjedinjene Države ušle u drugi svetski rat. Mogu li se ti udari uopšte porediti? Ako mogu, postavlja se pitanje kako æe politièki eksperti i istorièari porediti predsednika Buša i predsednika Frenklina Ruzvelta koji je bio na èelu Amerike pre 60 godina.
1941. godine Predsednik Ruzvelt se obratio Kongresu i zatražio objavu rata Japanu. Dekan fakulteta istorije na univerzitetu države Južne Karoline, Petrik Mejni, kaze da je japanski napad na Perl Harbur bio vrlo razlièit od teroristièkih napada na Njujork i Vašington:”Bez obzira koliko je napad na Perl Harbur šokirao Amerikance, ta luka je ipak jako udaljena od amerièkog kopna. Zato mislim da taj napad nije kod ljudi izazvao ovako ogromno oseæanje liène krhkosti i ranjivosti".
Profesor Mejni kaze da su predsednik Ruzvelt i sada predsednik Buš bili suoèeni sa sliènim reagovanjem amerièke javnosti – zahtevom da se izvrši neodložna odmazda. Medjutim, predsednik Ruzvelt je – kaže profesor Mejni – morao da odoli pritisku da se izvrši udar na Japan kako bi usmerio pažnju zemlje na, po njegovom mišljenju, još opasnijeg neprijatelja: “Posle Perl Harbura, ogromna veæina Amerikanaca, ukljuèujuæi i ogromnu veæinu èlanova Kongresa, želela je odmazdu protiv Japana, dok su predsednik Ruzvelt i veæina njegovih vojnih savetnika smatrali da je Nemaèka ta od koje potièe mnogo veæa opasnost.
Politièki analitièar Stjuart Rotenberg kaze da i predsednik Buš, poput predsednika Ruzvelta, mora da definiše vojni odgovor na napad koji je izvršen na Ameriku. Ali, vreme u kojem živimo, nameæe mnogo veæe obaveze Džordžu Bušu, smatra on: “On mora da izrazi ogromno razumevanje za porodice poginulih; mora da izrazi zahvalnost policiji i vatrogascima za spasilaèke napore; mora da uveri Amerikance da vlada situacijom, da vlasti normalno funkcionišu, da se zemlja oporavlja od šoka. Naravno, mora i da obeæa odmazdu. Njegov posao je ne samo da umiri i ujedini zemlju u ovom teškom trenutku, nego i da definiše naredne korake u domenu domaæe i inostrane politike.
Za razliku od Ruzvelta, koji je bio odlièan govornik, predsednik Buš ne važi za dobrog govornika. A to bi, smatra Rotenberg, moglo da naudi njegovom imidžu u ovim teškim vremenima. Ali, dodaje Rotenberg, amerièki narod i Kongres su bez odlaganja dali svom predsedniku punu podršku, kao što je bio slucaj I 1941. godine sa predsednikom Ruzveltom: “Buš nije veliki govornik, on èita svoje izjave koje je možda sam napisao, a možda je to za njega uèinio neko drugi. Njegovim javnim nastupima nedostaje spontanost, emocija. Trebalo bi da bude svoj èovek, da komunicira svojim reèima… No, bez obzira na sve, dogadjaji su ujedinili zemlju, gnev zbog teroristèkih napada vidljiv je svugde”.
Vratimo se u 1942. godinu - vreme Frenklina Ruzvelta.. Profesor Mejni kaže da se predsednik Ruzvelt u svom slavnom govoru u kojem je svojim sugradjanima obrazložio ratne ciljeve Amerike, uzdržao od bilo kakvih retorièkih veština i svoje mišljenje izneo na jednostavan, direktan naèin. Tako je, smatra Mejni, postupio i predsednik Buš u prvom obraæanju naciji: “Nije to bio veliki govor; njegova najupadljivije karateristike su bile jednostavnost i neposrednost”.
Odluèujuæi trenuci koji su oblikovali èetiri mandata predsednika Ruzvelta odigrali su se tokom velike depresije tridesetih godina, i tokom drugog svetskog rata. Stjuart Rotenberg kaže da æe odluèujuæe momente mandata predsednika Buša možda definisati njegova efikasnost u suoèavanju sa ovom amerièkom tragedijom: “Teško mi je da zamislim bilo koju predsednièku odluku koja bi mogla da baci u zasenak ovo što se sada dešava”.
Predsednik Ruzvelt je predvodio zemlju tokom èetiri godine rata, zapamæen je kao jedan od najveæih lidera Amerike i jedan od ljudi koji su definisali savremeni svet. Predsednik Buš je tek stao na èelo zemlje koja je sada obuhvaæena šokom, strahom i gnevom. Njegove akcije u ovom trenutku verovatno æe odrediti kakav imidž æe ostaviti u pamæenju Amerike. A to æe pokazati vreme.