Do moguæe promene zvaniènog makedonskog stava dolazi samo dan pošto su se najviši makedonski funkcioneri sastali u Skoplju sa komandantom snaga NATO-a u Evropi, generalom Džozefom Ralstonom. Bez obzira što NATO i dalje tvrdi da æe se operacija “Neophodna žetva” završiti 26. ovog meseca, nekoliko èlanica alijanse strahuje da bi prerano povlaèenje meðunarodnih snaga moglo da stvori bezbednosni vakuum i dovede do obnavljanja sukoba. Jedan zvaniènik Makedonske vlade koji nije hteo da bude imenovan, izjavio je da bi Makedonija mogla da pristane da deo trupa NATO-a ostane u zemlji u sastavu snaga pod voðstvom Ujedinjenih nacija. Omanjem kontingentu Svetske organizacije koji je boravio u Makedoniji od 1992. do ‘98, pripisuje se da je doprineo održanju stabilnosti. Mirovni sporazum izmeðu Makedonije i albanskih pobunjenika je potpisan prošlog meseca. U meðuvremenu, u vojnoj bazi u Krivolaku, maðarski inžinjerci uništavaju oružje prikupljeno tokom prve faze dobrovoljne predaje pobunjenièkog naoružanja, o èemu govori predstavnica NATO-a, britanski major Ana Kimber kaže: “Važna stvar koju ovde treba istaæi jeste da se oružje deaktivira, što u suštini znaèi da se stavlja van upotrebe - pre nego što se tranportuje u Grèku.”
Specijalni maðarski tim upotrebljava elektriène mašine za komadanje oružja, veæinom pušaka i tromblona kineske, severnokorejske i sovjetske proizvodnje. Maðar Jozef Špajk, zadužen za tu operaciju, objašnjava da su njegovi vojnici naviknuti na ovakve zadatke: “Pre nekoliko godina smo veæ obavljali slièan posao u okviru Konvencionalnih evropskih snaga. Uništili smo u Maðarskoj više od 500 tenkova, T-55, T-54 i druge opreme.”
Oružje je u Krivolak dopremljeno kamionima i helikopterima. Sveukupno, albanski pobunjenici treba dobrovoljno da predaju 3300 komada oružja, posle èega im je prema Ohridskom sporazumu obeæana amnestija.