Ministri inostranih poslova Evropske unije se sastaju nadomak Brisela u cilju diskusija o buduænosti Makedonije. Dopisnik Glasa Amerike Rodžer Vilkison izvestava da Evropska Unija brine kako da spreèi da dodje do bezbednosnog vakuuma u Makedoniji kad NATO trupe, kasnije ovog meseca, završe prikupljanje oružja od Albanskih pobunjenika i povuku se.
Lideri Francuske i Nemaèke su se ove nedelje složili da su spremni da produže vojnu angažovanost svojih zemalja u Makedoniji kad se tekuæa misija NATO-a za prikupljanje oružja okonca. Medjutim, Nemaèka bi mogla imati teškoæe da to uèini zbog toga što je za takvo produženje potrebno odobrenje parlamenta, a opozicini zakonodavaci nagoveštavaju da bi se mogli usprotiviti zadržavanju 500 nemaèkih vojnika u Makedoniji. Britanija, takodje razmatra razlièite opcije za zapadne bezbednosne snage koje bi bile stacionirane nakon ove misije.
Jedan britanski diplomata u Briselu je rekao da bi njegova zemlja, koja je vodeæi akter u takozvanoj operaciji “Neophodna žetva”, više volela da eventualno vojno prisustvo ostane pod komandom NATO-a. NATO je ove nedelje saopštio da nema planove da produži svoje prisustvo u Makedoniji nakon 26. septembra. NATO, koji veæ ima obaveze bez ogranièenog vremenskog roka u Bosni i na Kosovu, izgleda, nije voljan da bude dugoroèno angažovan i u Makedoniji. Ipak, mnoge zapadnoevropske vlade izražavaju bojazan da bi mirovni sporazum u Makedoniji mogao da propadne kada se snage NATO-a povuku, dok diplomate privatno navode da je produženo vojno prisustvo poželjno. Medjutim, oni naglašavaju da bi svaku novu medjunarodnu misiju morala da zahteva makedonska vlada. Analiticar Majk Tejlor (Mike Taylor) iz istraživaèke ustanove “Ekonomska obavešajna jedinica”, sa sedištem u Londonu smatra da britanska vlada nije zainteresovana za produzenje prisustva NATO-a. Po njegovom mišljenju, vlada izvesna doza interesovanja u zapadnim krugovima da se nastavi prisustvo NATO-a, ali su jedan od problema sa kojima je severnoatlanski savez suoèen – sami Makedonci – jer su mnogi od njih prilièno antagonistièni prema NATO-u i u zemlji vlada prilièno veliko antizapadno raspoloženje.
Tejlor istièe da mnogi Makedonci veruju da NATO gaji simpatije za albansku manjinu. On smatra da Albanci takodje veruju da je Zapad na njihovoj strani i strahuju da æe odlazak NATO-a dovesti do maltretiranja od strane makedonskih bezbednosnih snaga koje æe pokušati da ponovo uspostave kontrolu nad oblastima koje sada drže gerilci. Ukoliko se NATO povuèe, pitanje je ko ce štititi nenaoružane medjunarodne posmatraèe i garantovati stabilnost u Makedoniji? Evropska Unija još uvek nije opremljena za bezbednosnu ulogu, dok bi za stacioniranje snaga Ujedinjenih nacija trebalo dugo vremena. Diplomate u Briselu navode da je najverovatnija opcija koalicija zemalja – poput Britanije i Francuske - voljnih da stacioniraju trupe u Makedoniji. Medjutim, eventualnu odluku ministara zemalja Evropske Unije bi morala da odobri i makedonska vlada.