Aspirin, lek koji hiljadama godina pomaže u leèenju raznovrsnih obolenja, nedavno je postao predmet novog nauènog eksperimenta. Kardiolozi kraljevske bolnice Brompton, u Engleskoj, i univerziteta MekMaster, u Kanadi, otkrili su da je svakodnevni tretman aspirinom u kombinaciji sa lekom za spreèavanje zgrušavanja krvi, smanjuje rizik od srèanog i moždanog udara za 20 do 25 odsto. Rezultati su zasnovani na 12-meseènim eksperimentima nad 12 i po hiljada bolnièkih pacijenata, iz 28 zemalja, ukljuèujuæi i Veliku Britaniju, koja ima najviši postotak smrtnosti od srèanih obolenja u svetu… Studija je pokazala da sprega aspirina i leka za spreèavanje zgrušavanja krvi – Klopidogrela, za 30 odsto poveæava šanse pacijenta da preživi posle operacije na srcu. Kombinacija ta dva leka pomaže da se uklone krvni ugrušci u roku od samo šest sati… Mnogi lekari smatraju aspirin èudotvornim lekom. Aspirin je u prirodnoj formi poznat od davnina, a ime je dobio od grèke reèi “Spirea” za biljku “meduniku”, koja se može naæi u Evropi i delovima SAD. Po tumaèenjima istorièara, jedan od najstarijih poznatih lekara u istoriji - Hipokrat, još pre 2400 godina prepisivao je “meduniku” protiv glavobolje. Nauènici su tek pre stotinak godina uspeli da stvore aspirin u sintetièkom obliku. Nemaèka farmaceutska kompanija “Bajer” je ubrzo posle toga poèela sa proizvodnjom leka… Džek Pejdž, urednik nauène rubrike u magazinu “Smitsonian” i poznavalac karakteristika aspirina, kaže da je taj lek toliko efikasan da je u stanju da spasi život u roku od nekoliko sekundi: ”Ako imate srèani napad odmah dograbite aspirin i sažvaæite ga, jer aspirin poseduje vrlo brz efekat razbijanja ugruška u krvi.“
Tromboza ili zgrušavanje krvi takodje izaziva moždani udar. Najèešæi uzrok smrti ili trajne onesposobljenosti u SAD je moždani udar, èiji je uzrok spreèavanje dotoka krvi u mozak zbog zaèepljene arterije ili pucanje krvnog suda u mozgu. Aspirin smanjuje moguænost pojedine vrste moždanih udara time što omoguæava brži i lakši protok krvi kroz krvne sudove, medjutim Džek Pejdž kaže da postoje i negativna strana: ”Aspirin uništava odredjeno tkivo u stomaku i može dovesti do razvoja èira. Medjutim, pre te faze uništava odredjene æelije koje mogu biti u kancerogenom ili predkancerogenom stadijumu razvoja. Znaèi, aspirin ima svojstvo usporavanja razvoja raka na debelom crevu.“
Nauènici takodje kažu da aspirin usporava gubitak spoznaje kod ljudi starijih od 70 godina i èak se primenjuje u leèenju najtežih oblika demencije, odnosno Alchajmerove bolesti. Urednik nauène rubrike u magazinu “Smitsonian” - Džek Pejdž, istièe da aspirin postaje model za razvoj novih, preciznijih lekova. On kaže da se nauènici nadaju da æe izuèavanjem molekularnog sastava aspirina biti u stanju da dizajniraju nove lekove, za leèenje specifiènih telesnih funkcija: ”Mislim da æe neki od tih lekova biti zasnovani na sastojcima aspirina. Pošto se radi o leku korisnom na mnogim poljima, ukoliko odstrane negativne efekte i usredsrede se na konkretne oblasti - na primer artritis ili krvne ugruške, verujem da æe biti u stanju da do odredjene mere dodju do željenih rezultata.“
Na taj naèin, kaže Džek Pejdž, nauènici æe biti u stanju da na genetskom nivou leèe specifiène bolesti, kao na primer artritis. Ipak, dodaje on, ti specifièni lekovi æe verovatno biti skupi i teško dostupni: ”Znaèi, u ostatku sveta, posebno u slabo razvijenim zemljama, aspirin æe i dalje biti glavni lek. Radi se o èudesnom leku, ako se koristi kako treba.“ Aspirin, najstariji poznat lek u istoriji medicine, i u prodaji širom sveta, je i dalje jedan od najefektivnijih lekova, a sada postaje i osnova za proizvodnju nove generacije lekova.