Linkovi

Sanda Rašković-Ivić: Srbija je spremna na kompromise


Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić formulu “više od autonomije, manje od nezavisnosti“ objašnjava svojim američkim sagovornicima sledećom rečenicom. ”Albancima formula ne uzima ništa od onoga što oni sada već imaju,“ kao što su sudska vlast, zakonodavna vlast, predsednik i vlada, a sadašnje privremene institucije Kosova postale bi stalne. Izostali bi, naravno, mesto u UN i ministar inostranih poslova... Sanda Rašković-Ivić naglašava u razgovoru za Glas Amerike da je u Vašington došla sa porukom da Beograd želi da sa kosovskim Albancima direktno pregovara o nizu suštinskih pitanja. A na naše pitanje zašto Beograd još uvek nije formirao svoj pregovarački tim, ona je odgovorila:

Rašković-Ivić: Ta kadrovska rešenja ko će biti u prvoj postavi tima su najmanje važna zato što će jako mnogo ljudi raditi na podršci pregovaračkom timu. Zalažemo se za pregovore licem u lice, konstruktivnu konfrontaciju mišljenja i razjašnjenja stavku po stavku. Mi ne želimo da razgovore o budućem statusu Kosova svedemo na dve reči: nezavisnost ili autonomija. To mora da bude mnogo kompleksnije. Državni status KiM-a je prva tačka, ali paralelno treba zagovarati i o decentralizaciji i svemu onome što ona donosi, a to je svakako spuštanje vlasti u Prištini na opštinski nivo što je važno za demokratizaciju celog Kosova i Metohije, a za sprsku i nealbanske zajednice to je stvar preživljavanja. Decentralizacija je nešto što će omogućiti opštinama mandat oko prosevete, zdravstva, socijalne zaštite, privatizacije, ekonomije i sudstva i policije do opštinskog nivoa -- kao ovde u Americi, gde svaka opština bira svog šerifa. Takodje želimo da razgovaramo o ekonomiji i privatizaciji. To su važna pitanja jer Srbi i Srbija imaju na Kosovu vrlo velike posede. I na kraju, želimo da razgovoramo o takozvanom bezbednosnom paketu koji se odnosi ne samo na sigurnost gradjana i njihovo neometano kretanje, na bezbednost za manastire i kulturnu baštinu koja je vrlo velika, nego i na obračun sa organizovanim kriminalom i potencijalnim terorističkim akcijama.

Glas Amerike: Kako vaši američki sagovornici gledaju na stavove o Kosovu koje ste upravo izneli?

Rašković-Ivić: Kao pragmatični, realistični ljudi svi kažu da je to vrlo teško pitanje i da će (njegovo rešavanje) dugo da traje. Ali mi smo spremni. Ja sam vrlo ohrabrena time što su mi svi rekli da pre pet godina niko ne bi ni saslušao srpsku stranu priče. Medjutim, sada je to potpuno drugačije. I rezolucija u Senatu je ohrabrujuća za našu stranu. Ljudi su spremni da čuju. Raduje me ta spremnost da se čuju argumenti i druge strane i da se krene ka pregovorima koji neće rezultirati nametnutim nego kompromisnim, odnosno dogovorenim rešenjem.

Glas Amerike: Dok medjunarodna zajednica postavlja parametre za pregovore o budućem statusu Kosova, koliko daleko je Srbija spremna da ide u pravcu kompromisa?

Rašković-Ivić: Srbija je veoma spremna na kompromis. To ću ilustrovati na sledeći način: Albanci dolaze na pregovore i imaju na stolu samo jednu reč. Ta reč je nezavisnost. Mi dolazimo na pregovore i imamo katalog o kojem želimo da razgovaramo... znači pravni status, političko-pravni status, decentralizacija, bezbednosni paket. Srbija je već napravila kompromis u smislu što takodje i kod nas postoje stavovi da bi centralizam Beograda trebalo da bude nešto što je sasvim u redu jer je (Kosovo) to naša srpska pokrajina. Medjutim, vlada Srbije i javnost u Srbiji prihvataju realnost... Albanci su i naši gradjani. Srbija jeste multietnička država u kojoj živi 31 ili 32 etničke zajednice. A Albanci, kao vrlo velika etnička zajednica, treba da imaju sve ono što je po evropskim standardima i što je po njihovim željama. I to je ovaploćeno u formuli ”više od autonomije, manje od nezavisnosti“, odnosno u formuli suštinske autonomije.

Glas Amerike: Vi ste apelovali za podršku srpske dijaspore tokom vaše posete Las Vegasu. O kakvoj podršci se radi?

Rašković-Ivić: Podrška srpske dijaspore je vrlo važna jer ona može da pomogne u smislu promene javnog mnenja. Mi smo svesni toga koliko je Amerika demokratska zemlja i koliko javno mnenje može da utiče i na politiku. Ljudi iz dijaspore, znači američki gradjani srpskog porekla, su nama veoma važni jer oni mogu da utiču na svoje Kongresmene, na svoje Senatore, na vlastitu sredinu, koji svi zajedno onda mogu da promene odredjene stavove ljudi i političara da bi se bacilo drugačije svetlo na pitanje Kosova i Metohije.

Gospodja Rašković-Ivić je tokom boravka u Vašingtonu imala sastanke u Savetu za nacionalnu bezbednost i Državnom sekretarijatu, a na Kapitol hilu se srela i sa nekoliko Kongresmena i njihovim saradnicima.

XS
SM
MD
LG