Linkovi

Seoski turizam glavni adut Srbije


Seoski turizam glavni adut Srbije

Seoski turizam glavni adut Srbije

Britance najviše zanimaju kratke ture, festivali i gradovi. Goste iz centralne i zapadne Evrope interesuje Dunav i svi bogati sadržaji uz reku, a Italijani vole seoski i lovni turizam. Da li Srbija ima odgovor na zahteve savremenih turista i da li želi da razvija turizam kao ozbiljnu granu sa ozbiljnom zaradom?

<!-- IMAGE -->

Srbija nema more. Ni jezera nema previše. I bez toga Srbija je sve bliže da zaradi milijardu dolara godišnje od turizma. To naravno nije ni blizu koliko zarade komšije Hrvati sa onakvom obalom, ali je zanimljivo da je prošle godine Srbija bolje prošla od mnogih koji se ozbiljno bave turizmom.

"Mi smo negde na nuli po dolascima, dakle nismo u padu kao najveći broj zemalja. Po broju noćenja smo u porastu pet posto, a dužina boravka gostiju se produžila sa 2,2 na 3,3 noćenja", kaže direktorka Turističke organizacije Srbije, Gordana Plamenac.

Ali šta je to što turisti očekuju da vide u Srbiji? Zbog čega su spremni da dođu, ostanu nekoliko dana i potroše novce?

"Oni se interesuju za prirodu Srbije, odmor u pokretu ili aktivni odmor, interesuju se za manifestacije, festivale i događaje, interesuju se za puteve kulture. Tu je naravno vino i gastronomija i nešto što se zove duh ove zemlje, duh naroda i duh naših gradova", objašnjava Plamenac.

U prilično očuvanoj prirodi seoski turizam je sigurno veliki adut Srbije – naravno, kada se bude ozbiljno razvio. U etno selu Moravski konaci kod Velike Plane nedavno je 93 korisnika potpisalo ugovor o zajmu za razvoj seokog turizma. Među njima je bio i poznati glumac Nenad Jezdić, koji sa porodicom živi na selu i već ima ozbiljnu proizvodnju. On na 15 hektara voćnjaka gaji višnje, šljive, džanerike, od skora i dunje. Jezdić pravi i svoju rakiju, a planira i otvaranje restorana i smeštaja.

<!-- IMAGE -->

"U sklopu porodičnog objekta postoji jedna podrumska prostorija u kojoj ćemo napraviti degustacionu salu. I ova sredstva će biti isrišćena za to. Već su dobrim delom iskorišćena ona sredstva iz samofinansiranja, a ovo što sam danas potpisao će ići za uređenje degustacione sale", priča Jezdić.

U Srbiji u ovom trenutku ima oko 700 registrovanih, to jest kategorizovanih seoskih domaćinstava spremnih da prime turiste i nema sumnje da će ovaj oblik pomoći doprineti daljem razvoju seoskog turizma.

Među njima i Mirjana Hemon na ruti obilaska fruškogorskih manastira drži pansion sa četiri zvezdice i planira da gostima ponudi i pravi etno sremski ručak – zbog čega je uzela novi kredit.

"Imam svoj objekat, ima etno kuhinju koju privodim kraju. Imam želju da se bavim ruralnim turizmom da mojim gostima kuvam domaću hranu i da im izdajem moje prostorije. Etno kuhinja je sada pri kraju, mislim da će biti uređena dobro, da će moji gosti biti zadovoljni i da ćemo se družiti", navodi Mirjana Hemon.

<!-- IMAGE -->

Na kraju, ostaje najveći problem kako zainteresovati domaće goste, koji posle svih sankcija i izolacija odmor i dalje povezuju sa morem i mogućnošću da otputuju iz zermlje. Kako dakle, građane Srbije ubediti da je i njihova zemlja turistička destinacija?

"To je naš dominantni zadatak. Jer, onog momenta kad budemo naše ljude ubedili da Srbija jeste turistička destinacija onda ćemo moći da budemo zadovoljni rezultatom", zaključuje direktorka Turističke organizacije Srbije.

Sa ili bez domaćih gostiju – ona milijarda dolara zarade od turizma ostaje cilj koji će, po proceni Gordane Plamenac, teško biti domašen ove godine. Ipak, 2011. je nova šansa.

XS
SM
MD
LG