Linkovi

Prestovic: Ekomonska moć i uticaj SAD u padu


Prestovic: Ekomonska moć i uticaj SAD u padu

Prestovic: Ekomonska moć i uticaj SAD u padu

<!-- IMAGE -->

U novoj provokativnoj knjizi „Velika izdaja: posle pada dolara treba se spremiti za evro i juan“, autor Klajd Prestovic tvrdi da je američki dolar u opasnosti da izgubi ulogu glavne rezervne međunarodne valute.

Zaključke o opadanju američke ekonomske moći i uticaju u svetu, Klajd Prestovic, zasniva na - kako kaže - nizu američkih grešaka u periodu posle Drugog svetskog rata.

„Činjenica je da su poslednje tri do četiri decenije, američki čelnici, kako u industriji tako i u sektoru nacionalne bezbednosti, uporno promovisali pogrešne doktrine, zbog kojih je došlo do narušavanja američkog ekonomskog i drugog uticaja u svetu. Sve dok se ne budemo lišili tih pogrešnih koncepcija, budućnost zemlje neće biti sjajna. Moja knjiga je svojevrstan poziv na obnovu i odustajanje od jalovih ekonomskih teza“.

Jedna od takvih stranputica, kaže Prestovic, jeste teza „imperativa geopolitike“, kojom se ekonomski interesi često žrtvuju radi sticanja geostrateške prednosti:

„Tako Amerika često pristaje na transfer svoje najnovije tehnologije ili otvara tržište tuđim proizvodima bez reciprociteta, da bi, na primer, pridobila glas u Ujedinjenim nacijama, ili mogla da koristi tuđe vojne baze. Posebno pogrešna ideja jeste sprovođenje pojednostavljene politike 'slobodne trgovine'. Većina američkih ekonomista veruje da naše tržište treba da bude otvoreno za sve, čak i za trgovinske partnere, koji u svojim zemljama upražnjavaju protekcionizam“.

Pored toga najveći deo američkih investicija u poslednjih deset godina, Prestovic naziva promašenim:

„Investirali smo u pogrešne stvari. U proteklih deset godina uložili smo ogromna sredstva u stambenu izgradnju, umesto u infrastrukturu. Imamo sada pozamašan broj praznih kuća, koje niko ne može da kupi, dok nam je infrastruktura zastarela i oronula“.

Mnogi ekonomisti decenijama zastupaju ideju o pretvaranju američke privrede u ekonomiju visokih finansija i idejnih rešenja, kaže Prestovic.

„Govorili su - bavićemo se složenim oblicima bankarstva, finansijskim konsultacijama, idejnim rešenjima i raznim istraživanjima. Ali, kako vidimo američko bankarstvo je implodiralo. A što se tiče idejnih rešenja i naučnih istraživanja, pokazalo se da se, slično industrijskim proizvodima, sve to jeftinije proizvodi s pristupačnom radnom snagom u trećim zemljama. Dakle, proizvodnja i sve drugo čime može da se trguje već godinama odlazi iz Amerike, što je znatno oslabilo privredu zemlje“.

Prestovic objašnjava da su ekonomije poput američke i britanske već decenijama okrenute potrošnji:

„Njihov glavni cilj je da obezbede što veći izbor potrošne robe najniže moguće proizvodne cene. Tipično za takve ekonomije je niska stopa štednje i investicija. Takve zemlje obično trpe visoke javne dugove i trgovinske deficite, dok je realna vrednost njihove valute niža od nominalne“.

Ekonomije u razvoju, kao što su Kina i druge istočnoazijske zemlje, imaju obrnute karakteristike:

„Njih najčešće odlikuju visoka stopa štednje i privrednog rasta, u kombinaciji sa veoma niskom stopom potrošnje. Valute tih zemalja namerno se održavaju na nižem nivou od njihove realne vrednosti. Sve to pomaže ostvarivanje krupnih trgovinskih suficita i valutnih rezervi. Dva različita ekonomska modela, anglosaksonski i model zemalja u usponu, dovela su do globalne neravnoteže i najteže globalne finansijske krize od 1930-tih“.

Međutim, i pored svih teškoća, američka privreda je i dalje najveća i najjača na svetu, kaže Prestovic. Sjedinjene Države poseduju najrazvijeniju tehnologiju, izuzetno fleksibilan privatni sektor, sve produktivniju radnu snagu i najizdrživije ekonomske poluge. Da bi povratile ekonomsku i dolarsku dominaciju, Sjedinjene Države treba da izrade novu strategiju razvoja, zaključuje Klajd Prestovic.

XS
SM
MD
LG