Parlamentarni izbori u Iraku su zakazani za 7. mart. Rezultat će
odrediti budućnost zemlje koja pokušava da krene napred u jeku
terorističkih napada i povlačenja američkih snaga koje se planira 2011.
Predizborni
plakati i transparenti ispunjavaju iračke gradove uoči izbora. Mnogi
Iračani brinu o teškim uslovima života, političkoj nestabilnosti,
korupciji i etničkom nasilju. Ne izražavaju veliku nadu da će izbori
doneti pozitivne promene.
Suniti, šiiti, Kurdi i ostale verske i etničke zajednice, nadmeću se za 325 mesta u parlamentu.
Majkl Najt, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, prati situaciju uoči izbora.
„Takođe
ćemo videti pojavu brojnih novih političkih formacija. Videćemo da li
će se pojaviti mnoštvo novih nacionalnih grupacija koje prevazilaze
sektaške ili etničke podele, ili ćemo alternativno i dalje ostati u
razdoblju u kojem većina ljudi glasa u skladu sa svojim primarnim
poreklom“, ocenjuje Najt.
Henri Barki, ekspert za Irak u
Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir u Vašingtonu, smatra da će
ljudi glasati prema očekivanjima.
„Šiiti će glasati za šiitske
stranke, suniti za sunitske, a Kurdi za kurdske partije. Ali na
posletku, kada politički sistem učvrsti korene, videćete da će ljudi
glasati preko tih granica, ali je za to potrebno vreme“, predvidja
Barki.
Ne očekuje se izdvajanje bilo kog pojedinačnog bloka. Ali
će koalicija sa najvećim brojem poslaničkih mesta obrazovati narednu
vladu, a to će podrazumevati i pregovore sa manjim strankama o podeli
ministarskih mesta. Američki ambasador
Kristofer Hil kaže da bi
formiranje nove vlade moglo da potraje mesecima.
„Neki
smatraju da jedan broj sunita okleva da se uključi u vladu koju će
verovatno nastaviti da predvode šiiti, premda bih želeo da naglasim da
se ovde ne radi o tome da pobednik nosi sve. Baš kao što u sadašnjoj
vladi ima važnih sunita, isto tako će ih biti i u sledećoj.“
Barki kaže da će većinski šiiti zadržati vlast, ali ostaje da se vidi da li će premijer Nuri al-Maliki ostati lider Iraka.
„On
je odredio irački nacionalni program tako što je bio pomalo protiv
Kurda, da bi pridobio sunite i šiite“, objašnjava američki analitičar.
Nasilje
i sektaški sukobi između sunita i šiita se uoči izbora povećavaju.
Al-kaida u Iraku koju prevode suniti, upozorila je da će oganizovati
napade na civile, bezbednosne snage i državne službenike, da bi
obeshrabrila izlazak birača.
Više od 400 kandidata ne može da
se kandiduje za izbore zbog navodnih veza sa zabranjenom Baas partijom
Sadama Huseina. To su pretežno sunitski kandidati koji tvrde da su pre
više godina istupili iz te stranke. Suniti vide tu zabranu kao pokušaj
isključenja sunitskih i svetovnih kandidata.
Američki ambasador Kristofer Hilkaže da će izbori biti verodostojni ako se zabrana ukine.
„Ja
sam očigledno zabrinut, kao i mnogi, zbog načina na koji se sprovodi
čistka nekadašnjih članova Baasa, jer smatram da je preduzeta suviše
blizu izbora da bi mogla da se obavi na nepolitički način.“
Sunitsko
krilo vodeće iračke vanstranačke političke koalicije se povuklo sa
izbora. Zahvaljujući tome, povećana je verovatnoća da se pokrene
pitanje legitimnosti parlamentarnih izbora. Diplomate iz Sjedinjejnih
Država i Ujedinjenih nacija izražavaju bojazan da bi sporni rezultati
mogli da otvore vrata novom krugu nasilja i odlože povlačenje američkih
trupa iz Iraka. Ipak, ambasador Hil kaže da će Sjedinjene Države, bez
obzira na rezultat izbora, vratiti borbene trupe kući do kraja avgusta.