Linkovi

Nova procedura za lečenje srčanog poremećaja


Nova procedura za lečenje srčanog poremećaja

Nova procedura za lečenje srčanog poremećaja

<!-- IMAGE -->

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom „atrijalna fibrilacija“, opisuju svoje stanje na način na koji to čini Robin Drabant.

„Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi, ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i češće.“

Atrijalna fibrilacija može da vodi ka moždanom udaru ili srčanom napadu. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi.

Osećate kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh.“

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno. Doktor Dejvid Vilber izvodi tu proceduru na Lojola univerzitetu u Ilinoisu.

„Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera“.

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca“.

Doktor Vilber i drugi istraživači proučavali su više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Oko 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

<!-- IMAGE -->

„Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu“.

Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora. Robin Drabant kaže da je to bila najbolja odluka koju je ikada donela.

„Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan“.

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate. Izveštaj je objavljen u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

XS
SM
MD
LG