Linkovi

Muslimansko nasleđe i 1001 pronalazak


Muslimansko nasleđe i 1001 pronalazak

Muslimansko nasleđe i 1001 pronalazak

<!-- IMAGE -->

Kafa, kompjuteri i klipni motori – da li bi svet mogao da se zamisli bez njih? To su za većinu nas sastavni delovi svakodnevnog života i znanje koje je dovelo do njih se zasniva ili na pronalasku ili je preneto iz drevnog muslimanskog sveta. To je tema izložbe u londonskom Muzeju nauke i daleki odjek nekih shvatanja prema kojim muslimanski i zapadni svet predstavlja „sukob civilizacija“.

Postala je sastavni deo mnogih kultura – ta šolja kafe – late, kapučino, espreso. To je „kaua“ – tamo gde je prvi put počela da se koristi kao napitak – na Arabijskom polustrvu, u današnjem Jemenu. Profesor Salim al Hasani, sa Univerziteta u Mančesteru, objašnjava da su zrna kafe uistinu doneta u Jemen – iz Etiopije.

U svakom slučaju, kafa je izmišljena u ranim godinama islama – čovek po imenu Kaled u Etiopiji, mladić koji je čuvao ovce.“

Ovce su ga podsećale na zrna kafe. Onda je mladić uzeo ta zrna i odneo ih u Jemen i – kako glasi priča – nastao je napitak. Međutim, ima još mnogo pronalazaka i dostignuća koji potiču iz drevnog muslimanskog sveta od 7. veka naovamo.

Jedan od njih je pronalazak univerziteta. To je 850. godine učinila mlada žena gospodskog porekla po imenu Fatima al-Firhi u gradu Fezu u Maroku. To je koliko znamo bio prvi univerzitet na svetu, na kojem su davane diplome i slično.“

Sve je to tema ove izložbe u londonskom Muzeju nauke. Njen naslov je „1001 pronalazak: muslimansko nasleđe“ – pomalo nalik na poznatu arapsku zbirku bajki „1001 noć“.
Međutim, izložba je usredsređena na naučne i tehnološke pronalaske i dostignuća koji su promenili naš svet – od nekih od najranijih univerziteta, do pronalazaka u medicini, higijeni, pumpi i vodenih točkova. Zaboravljena istorija? U stvari ne. Upitate li danas bilo koga na ulicama Kaira ili Damaska, spremno će vam pričati o slavnim danima islama – ne samo o osvajanjima, nego i o kulturnim, naučnim i tehnološkim dostignućima. Do tih dostignuća je došlo na vrhuncu islamske imperijalne slave, kada se ona prostirala od Bliskog istoka, preko severne Afrike do južne Španije i dalje.

„Tokom tog perioda, otprilike hiljadu godina, došlo je do ogromnih doprinosa nauci i tehnologiji, koja su doprla do nas i iz drugih civilizacija preko još jedne veoma važne civilizacije, a to je muslimanska civilizacija.“

Muslimani su apsorbovali znanje – iz Indije, Kine, od Grka, drevnih Egipćana – i prenosili ga dalje, kao na primer ovu repliku časovnika u obliku slona, koji je napravio muslimanski pronalazač, matematičar i inženjer al Džazari, u ranom 13. veku. En Mari Brenan predaje forenzičku biologiju na londonskom Univerzitetu Saut Benk i potpuno je fascinirana ovim izumima. Časovnik sa džinovskim indijskim slonom i kineski zmajevi joj se dopadaju najviše

<!-- IMAGE -->

Časovnik-slon je fantastičan, jer podseća na časovnik Ujedinjenih nacija. On sadrži sve elemente različitih civilizacija i meni kao naučniku se posebno dopada zato što pokazuje da nauka ne mora da bude zamorna i sterilna i dosadna, nego čak i dekorativna i takođe može da bude na čast kulturama iz kojih potiče.“

A tu su i matematika i algebra. U opštem smislu, naši brojevi su danas poznati kao arapske cifre, ali to nije uvek bilo tako.

„Brojevi kojima se danas služimo – 1, 2, 3, 4 – nazivaju se arapskim ciframa, ali su ih Arapi u svoje vreme u stvari zvali indijskim brojevima“, kaže Salim al Hasani.

Broj „nula“ na primer – na arapskom „zefir“ – prvi put su upotrebili arapski naučnici kao sastavni deo matematičkih jednačina. A „nula“ je deo univerzalno važne formule nula i jedinica, koja je ključna za razvoj kompjutera i nove tehnologije uopšte. Isto kao i bez kafe, šta bismo danas radili bez toga.





XS
SM
MD
LG