Linkovi

Klinton: Raste uticaj Iranske revolucionarne garde


Klinton: Raste uticaj Iranske revolucionarne garde

Klinton: Raste uticaj Iranske revolucionarne garde

<!-- IMAGE -->

Američka državna sekretarka Hilari Klinton kaže da su Sjedinjene Države fokusirane na sankcije Iranskoj revolucionarnoj gardi i tvrdi da je ta elitna jedinica postala suviše uticajna u donošenju bezbednosnih, političkih i ekonomskih odluka. Državna sekretarka je dala eksluzivni intervju novinaru Glasa Amerike Dejvidu Golastu tokom posete zemljama Zaliva.

Golast: Hvala Vam što ste odvojili vreme za nas dok privodite kraju posetu Zalivu. Tokom ove turneje govorili ste o porastu moći Iranske revolucionarne garde nakon izbora prošlog juna. Da li biste mogli da nam kažete šta mislite o implikacijama tog trenda, pre svega za gradjane Irana, kao i za nastojanja da se Teheran uveri da bude transparentan u pogledu iranskog nuklearnog programa.

Sekretarka Klinton: „Ne mislim da su to dobre vesti za Iran niti za medjunarodnu zajednicu. Primetili smo da Revolucionarna garda preuzima sve više odgovornosti, ne samo nad bezbednosnim aparatom koji već postoji u Iranu, već i u donošenju odluka na političkom i ekonomskom planu. Oni kontrolišu paravojne snage koje se često koriste da maltretiraju, premlaćuju i progone mirne demonstrante. Stoga, izgleda da je prostor za donošenje odluka od strane verskog i političkog vodjstva sve manji, dok u slučaju Revolucionarne garde postaje sve veći. Delimično smo, zbog rezultata naše analize, fokusirani na sankcije koje bi bile usmerene protiv Revolucionarne garde. Ona je duboko angažovana u komercijalnim, poslovnim i investicionim aktivnostima u Iranu. Garda je takodje vlasnik važnih objekata, poput, na primer, aerodroma. Znači da oni čine dosta toga što je veoma zabrinjavajuće. Mislim da je jasno da će, dok garda stiče moć, ugnjetavanje iranskog naroda biti sve veće i da će neka vrsta ratobornosti i negativnosti još više preovladati. Stoga, dok radimo na sankcijama, želimo da pošaljemo jasnu poruku: 'One nisu namenjene iranskom narodu, već Revolucionarnoj gardi'.“

Golast: Da li takodje na neki način podstičete verske i političke vlasti u Iranu da povrate deo uticaja koji im je oduzet?

Sekretarka Klinton: „Ja jednostavno primećujem da su, kako izgleda, prepustili odgovornosti. Kada je predsednik Obama počeo proces otvaranja prema Iranu, mnogi stručnjaci su govorili kako misle da će biti odgovora. Nakon 30 godina, bilo je vreme da Iran i Sjedinjene Države počnu razgovore i nastoje da reše neke od naših razlika. Uprkos predsednikovim najboljim nastojanjima, privatno i javno, nije bilo odgovora. Mislim da je propuštena prilika da se otvoreno dogovori - na primer, da se kaže: 'Hajde da razgovaramo', 'Ovo je kanal koji bismo mogli da iskoristimo', 'Da, vi želite da razgovarate o nuklearnom pitanju, ali mi želimo da razgovaramo o deset drugih stvari' - razumete o čemu govorim. Možda su razlog tome izbori, koji su uzrokovali nemire u samom Iranu, što je pružilo još veći zamah Revolucionarnoj gardi da preuzme vodeće odgovornosti. Ne mogu u potpunosti da kažem šta su razlozi za to jer očigledno, nemam sve informacije, ali se može primetiti taj trend.“

Golast: Da li biste rekli da je ta želja da se pruži ruka Iranu sada u ćorsokaku?

Sekretarka Klinton: „Nikada nećemo zatvoriti vrata. Nećemo povući pruženu ruku. Medjutim, kao što je predsednik Obama rekao, morate otvoriti pesnicu da biste mogli da se rukujete. Uvek smo sledili strategiju na dva koloseka i govorili o pritisku i sankcijama. Od samog početka našeg angažovanja u takozvanom 5-plus-jedan procesu. U septembru, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ministri inostranih poslova Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije, Kine i Sjedinjenih Država potpisali su sporazum kojim se jasno sledi dvostruki kolosek pritisaka i sankcija. Sada mislimo da je došao pravi momenat i iznećemo to u Savetu bezbednosti.“

Golast: U govoru koji ste održali u Dohi govorili ste bez kvalifikacija da Iran nastoji da se domogne nuklearnog naoružanja. Da li to odražava visok stepen uverenja Sjedinjenih Država da je to zbilja njihova namera?

Sekretarka Klinton: „Da. Mislim da to odražava moj zdrav razum. Zašto biste na primer krili objekat u Komu? Zašto biste odbili ponudu o angažovanju u vezi sa nuklarnim reaktorom u Teheranu? Zašto biste, prkoseći medjunarodnoj zajednici, naredili obogaćivanje uranijuma? Ima toliko pitanja na koja ne postoje zadovoljavajući odgovori.“

Golast: Još jedno pitanje. Tokom ove posete takodje ste govorili o nadama u vezi sa mogućnošću prodora u izraelsko-palestinskim pregovorima. Šta vam uliva taj optimizam iimajući u vidu kako se situacija odvijala u
poslednjih nekoliko godina?


Sekretarka Klinton: „Mislim da je apsolutno neophodno zadržati optimizam u vezi sa

<!-- IMAGE -->

rešenjem izraelsko–palestinskog pitanja, jer puno zavisi od toga: legitimne aspiracije palestinskog naroda za osnivanje sopstvene države, legitimna težnja Izraelaca ka bezbednosti, okončanje konflikta, kojim bi se uspostavio drugačiji odnos Izraela i njegovih arapskih suseda. Mislim da postoji toliko toga čemu se svet nada u želji da se okonča taj konflikt. Takodje mislim da sukobljene strane to znaju. Imala sam kontakte sa brojnim izraelskim premijerima i palestinskim liderima tokom poslednje dve decenije i bez obzira koliko konzervativan stav na početku zauzme neki izraelski premijer, kao što smo pre mnogo godina to videli sa Beginom ili Šaronom ili Olmertom – oni počnu da shvataju da je u interesu Izraela da se postigne rešenje sa dve države. Mislim da Palestinci shvataju da je stvaranje vakuuma poziv na nasilje. Oni su strana koja je voljna da pregovara za rešenje sa dve države. Njima se protive oni koji neće da pregovaraju. Propust da povedu pregovore ne čini ih jačim, već ostavlja otvorena vrata za druge snage. Obe strane imaju toliko sopstvenog interesa na kocki. Zbog svega toga mislim da ćemo se vratiti pregovorima.“

XS
SM
MD
LG