Linkovi

Prelec: Nema opasnosti od secesije Republike Srpske


Prelec: Nema opasnosti od secesije Republike Srpske

Prelec: Nema opasnosti od secesije Republike Srpske

<!-- IMAGE -->

Prema mišljenju stručnjaka Medjunarodne krizne grupe, Marka Preleca, ne postoji opasnost od secesije Republike Srpske ali priča o referendumu u tom entitetu ne bi smela da preraste u nešto što osporava strukturu Bosne i Hercegovine. U razgovoru za naš program, Prelec je prvo odgovorio na pitanje kako Medjunarodna krizna grupa tumači potez Banjaluke.

Prelec: Ta priča o referendumu počela je kao otpor poslednjoj rundi nametnutih odluka visokog predstavnika Valentina Icka. Medjutim, u medjuvremenu je prerasla u nešto što se koristi kao deo predizborne kampanje, i deo orudja protiv daljih nametanja ureda Visokog predstavnika.

Glas Amerike: Sam premijer RS Milorad Dodik insistira da cilj nije secesija, nego osporavanje nametnutih odluka Visokog predstavnika i da je cela priča o referendumu o secesiji trenutno nametnuta spolja.

Prelec: Mislim da u Republici Srpskoj nema ozbiljnijih razmišljanja o secesiji, mislim da opasnosti od secesije isto tako nema. Ono što je bitno u priči oko referenduma je da ne preraste u nešto što osporava strukturu države, što uključuje ranije odluke raznih visokih predstavnika, koji su danas deo strukture društva i države Bosne i Hercegovine.

Glas Amerike: Šta medjunarodna zajednica očekuje od Beograda u kontekstu dešavanja u Republici Srpskoj, da li se vrši pritisak da se distancira od premijera RS ili na odredjeni način postavi u odnosu na taj problem?

Prelec: Očekuje se da Beograd podrži integritet Bosne i Hercegovine. Većina zemalja na Zapadu je veoma zadovoljna zvaničnim stavom Srbije, i jasno je dala do znanja da nema ni govora o nekakvom priznanju secesije. To je čak i sam Dodik ponovio, stav Srbije je apsolutno jasan i krajnje korektan kad je Bosna u pitanju.

Glas Amerike: Kosovo je juče obeležilo dve godine od proglašenja nezavisnosti. Neke zemlje, uključujući i članice EU, očekuju odluku Medjunarodnog suda pravde da bi se odredile u odnosu na status Kosova. Kakvu presudu medjunarodnog suda po vašem mišljenju možemo da očekujemo, da li će ona biti dovoljno konkretna ili će ostaviti prostora za interpretacije?

<!-- IMAGE -->

Prelec: Očekuje se da neće biti previše konkretna, gotovo je sigurno da sud neće dati uputstva kako država može doći do nezavisnosti, toga će se sigurno čuvati, i mislim da će to biti prilično neodredjeno mišljenje. Očekuje se isto da će neke zemlje, koje su se kolebale do sada i čekale priznanje, ali načelno nemaju ništa protiv priznavanja Kosova, nakon odluke pristupiti priznanju. Biće to jedan manji talas priznavanja, i onda je na redu Srbija, moraće da se odredi i preduzme neke korake.

Glas Amerike: Vi, dakle, sumnjate da bi sud mogao da presudi u korist Beograda?

Prelec: Moram da kažem da bih se jako iznenadio da sud otvoreno presudi bilo u korist Beograda ili Prištine.

Glas Amerike: Kakve su šanse za uspeh plana šefa medjunarodne civilne kancelarije, Pitera Fejta o integraciji severnog dela Kosova, s obzirom na otpor srpske zajednice, zvaničnog Beograda i činjenicu da Evropska unija nije jasno stala iza plana.

Prelec: Nije tačno da EU ne stoji iza tog plana, deo EU ne stoji iza tog plana, plan je važan kao poruka medjunarodne zajednice da je sever Kosova deo Kosova što je i deo Rezolucije SB 1244, dakle to je upozorenje protiv razmišljanja o podeli Kosova i u tom smislu je krajnje dobrodošlo. Mislim da ne treba da očekujemo neke radikalne poteze u okviru tog plana, to je više izraz političkog stava medjunarodne zajednice i nacrt oko nekih umerenih promena na severu, uvodjenja sudstva i tako dalje…

Glas Amerike: Šta je, po vama, dobro rešenje za severni deo Kosova?

Prelec: Mislim da bi trebalo da se čuvamo menjanja granica, ali nema razloga da narod na severu ne vlada svojom sudbinom i svakodnevnim životom manje-više kao sada, osim što će morati da priznaju da su u strukturi Kosova, dakle mislim da je neka široka autonomija unutar Kosova najbolje rešenje.

XS
SM
MD
LG