Mogućnost da se navodni organizatori napada na Sjedinjene Države 11. septembra izvedu pred američki federalni sud i tužba koja je podignuta u Detroitu protiv tzv. božićnog bombaša, Umara Faruka Abdulmutalaba, izazvali su polemiku medju Amerikancima. Pitanje koje se postavlja je da li je terorizam zločin ili ratni čin.
Ukoliko se ostvari ono za šta se predsednik Obama zalaže, samoproklamovanom glavnom organizatoru napada na SAD 11. septembra, Kalidu Šeiku Mohamedu, sudiće civilni sud. Nigerijac, Umar Faruk Abdulmutalab, koji je optužen da je pokušao da sruši američki avion na Božić, najverovatnije će se takodje naći pred civilnim sudom. Oba slučaja podstakla su raspravu o tome da li teroristički napadi na Sjedinjene Države treba da se tretiraju kao ratni čin ili zločin. O tome će odlučiti činjenica da li će optuženima suditi federalni ili vojni sudovi.
Predsednik Obama zahteva da se nekim od optuženih sudi u američkim civilnim sudovima, medjutim u isto vreme, kako je 1. februara rekao gradjanima u jednoj opštini, Al Kaida vodi rat protiv Zapada.
"Mi smo u ratu sa vrlo specifičnom grupom – Al Kaidom i njenim ekstremističkim saveznicima koji su metastazirali širom planete, koji bi napali nas, naše saveznike, vojne baze i ambasade u celom svetu i što je najtužnije, napali bi nevine ljude bez obzira na njihovo poreklo i versko opredeljenje", rekao je Obama.
Protivljenje da se teroristima sudi u federalnim sudovima - gde optuženi imaju brojna prava - na Kapitol hilu sve je veća.
<!-- IMAGE -->"Da, to je rat; teroristički rat koji su ekstremisti objavili Americi i Zapadu", smatra republikanski senator, Kristofer Bond.
Majkl Svetnam iz Instituta za političke studije u Potomaku kaže da tretiranje terorističkih dela kao zločina ne bi trebalo da spreči vladu da koristi ratna sredstva. Na primer, kaže Svetnam, postoji način da Abdulmutalabu sudi ratni sud.
"Da li su to zločini - naravno da jesu. Da li su ratni zločini? Gotovo sigurno da jesu. Ne bi trebalo da dozvolimo da nas to što ih smatramo zločinima spreči da, kada je neophodno, koristimo ratna sredstva i obrnuto", kaže on.
Podsekretar za unutrašnju bezbednost, Čarls Alen smatra da su razlike nejasne - "potrebna su sva raspoloživa sredstva, diplomatija, policija, obaveštajci i vojska. Smatram da moramo punom snagom da se krećemo u tim pravcima".
Medjutim, otpravnik poslova delegacije EU u Sjedinjenim Državama, Angelos Pakratis, kaže da terorizam ne potpada pod pravnu definiciju rata - “borba protiv terorizma je, naravno, prioritet broj jedan u smislu jačanja sigurnosti i budućnosti naših gradjana. Ali ova borba mora da se vodi medjunarodnim pravom i u okviru zakona”.
Svetnam smatra da su medjunarodni zakoni – slično propisima koji ne dozvoljavaju da seteroristima sudi kao neprijateljskim ratnicima – zastareli i da bi ih trebalo menjati - "mi smo u ratu sa Al Kaidom i drugim radikalnim grupama i medjunarodno pravo će se, svojim uobičajenim sporim tempom, priključiti u narednoj deceniji ili za par vekova, ali to neće sprečiti ljude da umiru, a ni nas da se borimo protiv njih".
Predsednik Obama skreće pažnju da je borba protiv Al Kaide takodje rat ideologija, te da Sjedinjene Države moraju da učine više u saradnji sa muslimanima koji, većinom, ne podržavaju nasilje.