Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da većina Amerikanaca odobrava upotrebu potpunog skeniranja tela kao način zaštite od terorističkih napada na komercijalnim letovima. O dobrobiti skenera raspravljalo se u mnogim zemljama. Neke grupe pokrenule su pitanje privatnosti. Ali mnogi ljudi veruju da ovi uredjaji mogu takodje da predstavljaju rizik po zdravlje. Skeneri, naime ispuštaju male doze radijacije, što tokom vremena, kažu neki naučnici, može da poveća rizik od dobijanja raka.
Da je navodni terorista na božićnom letu prema Sjedinjenim Državama prošao kroz skener za celo telo, njegov eksploziv bi možda bio otkriven kao i navodna namera da se izvrši bombaški napad, mnogo ranije. Sjedinjene Države su uz Britaniju, Dansku, Francusku u Italiju objavile planove za postavljanje skenera za celo telo na aerodromima.
"Veoma je teško otkriti eksploziv sa opremom koja je trenutno dostupna. Skeneri za celo telo biće u mogućnosti da to urade", kaže pilot Niko Vurbak.
Koristeći rentgenske zrake koji se odbijaju od tela, skeneri proizvode anatomski tačne slike i mogu da otkriju stvari sakrivene u garderobi. Pored zabrinutosti za privatnost, sve je veća rasprava o mogućem riziku od dobijanja raka zbog zračenja skenera. Medjutim, sudeći prema mišljenju stručnjaka, rizik je veoma mali. Zračenje takozvane tehnologije povratnih signala je 2 hiljade puta manje od rentgenskog snimanja pluća i 200 hiljada puta manje od ket-skenera.
"Ukupno vreme izloženosti je oko 8 do 15 sekundi, a nivo radijacije je veoma mali zato što zračenje koje se tu koristi ne prolazi kroz telo. To je veoma mala doza koja se odbije nazad, i zatim se zračenje od tela zapravo detektuje i dobijete sliku", kaže Mahadevapa Maheš, profesor radiologije na univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru.
Navodni napadač Umar Faruk Abdulmutalab, putovao je preko Amsterdama, iz Lagosa u Nigeriji. U medijskim izveštajima navodi se da je Nigerija već dobila skenere za celo telo od Sjedinjenih Država ali da ih nije koristila u slučaju navodnog bombaša. Pojedini stručnjaci navode da bi za mnoge afričke zemlje koje su siromašne bilo veoma teško da kupe i instaliraju tako skupe mašine. Čak i da bogate zemlje poklone te skenere i dalje bi bila otvorena pitanja zdravlja. Rizik izlaganja zračenju mogao bi da bude veći u zemljama u razvoju gde bi održavanje i rukovanje moglo da bude komplikovanije, kažu neki.
"Kao što radimo sa takvim skenerima u bolnicama, gde se rade redovne provere kako bi se osiguralo da su nivoi zračenja u zadovoljavajućim ograničenjima. To je veoma važno jer uvek postoji mogućnost da nešto krene naopako kod skenera i oni počnu da emituju veće zračenje. Kako bi se to izbeglo moramo periodično da ih proveravamo", objašnjava Maheš.
Iako mnogi stručnjaci izražavaju uverenje da izlaganje zračenju od skenera za celo telo neće predstavljati rizik za rak, neki pozivaju na oprez. Doktor Dejvid Brener sa univerziteta Kolumbija u Njujorku je jedan od njih.
"Deca su mnogo osetljivija od odraslih na zračenje, a embrion u razvoju i fetus u trudnoći su najosetljiviji", upozorava Brener.
Stručnjaci kažu da su potrebne dodatne studije.