Barak Obama je pre godinu dana položio zakletvu na položaj predsednika SAD, uz visoko odobravanje javnosti, uspostavivši time novo poglavlje u američkoj istoriji kao prvi Afroamerikanac na tom položaju.
Njegova poruka promene, na unutrašnjem i medjunarodnom planu, imala je odjeka kod američkih birača. Više od milion ljudi je preplavilo Vašington 20. januara 2009. kako bi prisustvovali njegovoj inauguraciji.
Medjutim, kako je godina proticala, predsednikova podrška u javnosti počela je da opada i on se sve češće suočavao sa protivljenjem javnosti na planu unutrašnje politike - pre svega zbog njegovih mera za oživljavanje oslabljene ekonomije i reformu zdravstvenog osiguranja. Čak su i njegovi najlojalniji sledbenici izražavali razočarenje zbog njegovih kompromisa u reformi zdravstvenog osiguranja i odluke da pošalje dodatnih 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan.
Predsednik je bio suočen sa velikim brojem teških izazova - najgorom ekonomskom krizom od Velike depresije, rastućom pretnjom od Al Kaide i medjunarodnog terorizma i pogoršanjem situacije u Avganistanu. On je naredio da se u roku od godinu dana ukine zatvor u zalivu Gvantanamo. Medjutim, taj rok nije ispoštovan.
Na medjunarodnoj sceni, Obama se bavio čitavim spektrom pitanja: ratovima u Avganistanu i Iraku, iranskim i severno korejskim nuklearnim pitanjima, ljudskim pravima, raketnom odbranom i klimatskim promenama. On je obećao nove odnose izmedju Sjedinjenih Država i milijardu muslimana na svetu.
Putovao je na brojna mesta širom sveta i izmedju ostalih posetio Britaniju, Kinu, Egipat, Francusku, Ganu, Nemačku, Irak, Japan, Meksiko, Rusiju, Saudijsku Arabiju i Tursku. Njegova medjunarodna agenda u decembru je obuhvatila konferenciju UN-a o klimatskim promenama, održanu u Kopenhagenu i prihvatanje Nobelove nagrade za mir u Oslu – što je nagrada koja je, kako čak i njegovi strastveni sledbenici kažu, bila preuranjeno dodeljena.
I dok se prva godina mandata privodila kraju, predsednik je dobio i zadatak da rešava humanitarnu katastrofu na Haitiju nakon razornog zemljotresa, kao i pokušaj bombaškog napada u jednom američkom avionu 25. decembra.
Sada je Obama u političkoj defanzivi, suočen sa ojačanom Republikanskom strankom i sve većim sumnjama medju nezavisnim biračima.
Ankete ukazuje da predsednik sada uživa podršku od 48 odsto – što je manje od 63 odsto, koliko je imao nakon preuzimanja položaja u Beloj kući.
Predsednik Obama je vrlo ponosan na dostignuća koja je postigao tokom prve godine mandata i izjavio je za list "Vašington Post" u decembru da je veliki broj njegovih obećanja ispunjen i da će, kada budu okončana, postići "fundamentalnu promenu" na planu zdravstvenog osiguranja, energetike, obrazovanja i regulacije finansijskog sistema u Sjedinjenim Državama.
Predsednik je podvukao svoja dostignuća na unutrašnjem planu, ukljućujući obezbedjenje podjednakih plata za sve, proširenje kategorija zločina iz mržnje i zdravstvenog osiguranja za dodatnih četiri miliona dece.