Predsednik Obama je obećao novu eru američkog međunarodnog angažmana kada je imenovao svoje specijalne izaslanike za ključne spoljnopolitičke probleme u prvoj godini svog mandata. Međutim, protekla godina se možda najbolje pamti po maratonskim konsultacijama u Beloj kući, koje su početkom decembra dovele do odluke o upućivanju dodatnih američkih snaga u Avganistan.
Predsednik Obama i državna sekretarka Hilari Klinton su na samom početku obećali da će sprovoditi pomirljiviju spoljnu politiku od prethodne administracije. Čim je bila imenovana za državnog sekretara, Hilari Klinton je na konferenciji za novinare predočila da će se politika novog predsednika razlikovati od politike Džordža Buša.
„Znamo da naša bezbednost, naše vrednosti i naši interesi, ne mogu da budu zaštićeni i promovisani isključivo vojnim sredstvima. Niti to Amerikanci mogu postići sami. Moramo da sprovodimo energičnu diplomatiju i koristimo sva njena sredstva za izgradnju budućnosti u kojoj ćemo imati više partnera, a manje protivnika“.
Predsednik Obama i državna sekretarka Klinton imenovali su iskusne specijalne izaslanike za rešavanje najtežih spoljnopolitičkih problema. Ričard Holbruk je postavljen za specijalnog izaslanika za Pakistan i Avganistan. Bivši lider demokratske većine u Senatu, Džordž Mičel, postao je specijalni izaslanik za izraelsko-palestinski konflikt. SAD su prvi put uspostavile direktan kontakt sa Iranom - kada je predsednik Obama uputio svog izaslanika na razgovore velikih sila i Irana o spornom iranskom nuklearnom programu. U decembru, izaslanik Stiven Bozvort upućen je u Severnu Koreju radi obnavljanja razgovora o okončanju nuklearnog programa te zemlje.
Međutim, nisu ostvareni pomaci ni sa Iranom ni sa Severnom Korejom. Mičel je obavio seriju poseta Bliskom Istoku ne bi li podstakao izraelsko-palestinske mirovne razgovore. To međutim takođe nije urodilo plodom. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbio je palestinski zahtev da uvede totalnu zabranu izgradnje jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim teritorijama.
Pomoćnik državnog sekretara Kurt Kembel posetio je Burmu, posle čega je burmanska vojna hunta učinila nekoliko pomirljivih gestova prema liderki demokratije, Aung San Su Ći, mada je ona i dalje u kućnom pritvoru.
Konzervativci kritikuju predsednika da je naivan, jer preduzima korake na koje niko ne uzvraća. Ričard Perl, bivši zvaničnik u administraciji Ronalda Regana, posebno je kritičan zbog otvaranja prema Iranu u vreme kada Teheran guši demonstracije i opoziciju.
„Kada ponovo idete u Iran - koji nastavlja da razvija nuklearno oružje, podržava terorizam na više mesta i destabilizuje Bliski istok i okomljuje se na sopstvene građane - na kraju počnete da šaljete poruku“.
Tokom predsedničke izborne kampanje, Obama je govorio protiv rata u Iraku. Ali kao predsednik, otuđio je svoje glavne pristalice kada je u decembru doneo odluku da poveća broj američkih vojnika u Avganistanu. Takvu odluku, donetu posle dugotrajnog razmatranja, bivši potpredsednik Ričard Čejni kritikovao je kao „oklevanje“. Predsednik je uzvratio u govoru u vojnoj akademiji Vest Point.
„Revizija mi je omogućila da postavljam teška pitanja i razmotrim različite opcije. Kao glavnokomandujući oružanih snaga utvrdio sam da je u našem vitalnom nacionalnom interesu upućivanje dodatnih 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan. Posle 18 meseci trupe će moći da se vrate kući“.
Način na koji je predsednik Obama reagovao na obaranje izabranog predsednika Hondurasa Manuela Zelaje mnogi analitičari ocenjuju slabom ili negativnom ocenom. Krajem godine, Zelaja i dalje nije vraćen na vlast, uprkos američkim početnim zahtevima.
I na posletku, uloga predsednika Obame na konferenciji o globalnom zagrevanju u decembru u Kopenhagenu, nije dovela do dogovora koji su očekivali borci za zaštitu prirodne sredine. Vil Maršal je saradnk vašingtonskog Instituta za progresivnu politiku.
„Smatram da ovaj predsednik zaslužuje dodatne poene zbog veličine teškoća koje je preuzeo na sebe. Za mene ostaje veliko pitanje da li će njegova upravljačka sposobnost biti jednaka njegovom oratorskom majstorstvu“.
Državna sekretarka Hilari Klinton obišla je svet radi poboljšanja narušenih odnosa, ali njena kritika Pakistana da da nije predan borbi protiv ekstremista, otuđila je mnoge. Ona se zalaže za takozvanu „mudru silu“, odnosno pružanje pomoći za razvoj kao jedan od stubova američke spoljne politike - pored diplomatije i primene vojne sile.