Predlog koji je izneo predsednik Srbije Boris Tadić da Skupština treba da usvoji deklaraciju o Srebrenici naišao je podeljene ocene javnosti. Svi se slažu u jednom – da zločin koji se pre 15 godina dogodio u ovom gradu treba najoštrije osuditi, ali se podela pravi po drugom pitanju – da li u toj deklaraciji treba generalno osuditi zločine, pa i onaj u Srebrenici.
Na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da parlament donese deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici različito gledaju i same stranke u Skupštini. Predsednica parlamenta kaže da rezolucija treba da ima širu dimenziju osude zločina uopšte, a ne samo jednog. Srebrenički zločin je tema par ekselans kada je u pitanju osuda zločina, a rezoluciju treba staviti na dnevni red onda kada može da bude izglasana, kaže Slavica Đukić Dejanović.
Za G17 plus, LDP, Savez Vojvođanskih Mađara ili Socijaldemokratsku partiju Srbije nema dileme da Srbije treba da usvoji deklaraciju o Srebrenici kao put za poboljšanje odnosa u regionu i demonstraciju spremnosti Srbije da se suoči sa prošloću.
Demokrate zastupaju stav da sve zločine treba osuditi – a da li će se donositi posebna deklaracija o Srebrenica, a posebna o drugim zločinima – ili sve to uraditi u jednoj rezoluciji – za DS nije presudno.
Međutim, za jedinstvenu Srbiju, narodnjake i DSS deklaracija o Srebrenici je neprihvatljiva – ukoliko se u njoj, ili nekoj drugoj rezolu-ciji osude svi zločini, a posebno oni počinjeni nad srpskim narodom.
A povodom zločina u Srebrenici, danas je u centru Beograda, u organizaciji nekoliko nevladinih organizacija, održan protest sa zah-tevom da se 11. jul obeležava kao dan sećanja na genocid u Srebre-nici.
Presuda Međunarodnog suda pravde povodom tužbe koju je podnela Bosna i Hercegovina, obavezuje Srbiju da se jasno distancija od ratnih zločina, kaže se u zahtevu nevladinih organizacija upućenih predsedniku Srbije. Najava deklaracije o Srebrenici je ohrabrujući znak, poruka je sa današnjeg skupa:
„Čini mi se da je to jedna ohrabrujuća poruka. Videćemo u narednim danima da li je ta izjava osnovana, odnosno da li će se u parlamentu naći ta deklaracija i da li će je parlament usvojiti,“ kaže tim povodom Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo.
Još jedan današnjij događaj bićše tema o kojoj će se pričati narednih dana – 200 javnih ličnosti zatražilo je održavanje referenduma u ulasku Srbije u NATO. Potpisnici zahteva, među njima i Vojislav Koštunica, Matija Bećković, Emir Kusturica, mitropolit Amfilohije Radović, Momo Kapor, Dušan Kovačević, Siniša Kovačević i Ljiljana Smajlović, smatraju da građanima Srbije treba pružiti priliku da kažu šta misle o ulasku zemlje u NATO, kao i da Srbija mora ostati verna sebi i svojim tradicijama i ostati neutralna.