Lekari u SAD uspostavili su novu bazu podataka radi praćenja razvoja beba i dece koje su rodjene sa srčanim manama. Registar pod nazivom Impakt, što je na engleskom jeziku skraćenica za "Poboljšanje lečenja urodjenih mana kod dece i odraslih", sadrži informacije o pacijentima koji nisu podvrgnuti hirurškoj operaciji na otvorenom srcu. Oni su često podvrgnuti kateterizaciji, proceduri u kojoj se koristi kateter, ili uska cevčica, koja se ugradjuje u srce kroz krvni sud.
Petomesečna beba sa urodjenom srčanom manom podvrgnuta je kateterizaciji. To dete je jedno do 36 hiljada beba koje se radjaju sa srčanom manom u Sjedinjenim Državama svake godine. Lekari sada rade na detetovom srcu bez izvodjenja hiruruške operacije na otvorenom srcu.
Kardiolozi, kao što je doktor Džerard Martin, kažu da su tokom poslednje četiri godine lekari naučili kako da izvode još komplikovanije operacije na srcu koristeći katetere.
"Možete da operišete srce bez rezova na telu, bez bola", kaže dr Martin iz Nacionalne dečje bolnice.
Ali, on ukazuje da je dugotrajna delotvornost nekih od kateterizacija na srcu, nejasna. Zato je, u saradnji sa Američkim udruženjem kardiologa, doktor Martin uspostavio novu bazu podataka poznatiju kao Impakt registar. U njoj se beleže podaci o progresu hiljada pacijenata kojima je radjena kateterizacija tokom dužeg perioda. Martin kaže da praćenjem progresa većeg broja pacijenata, od detinjstva do odrasle dobi, lekari mogu da skupe važne dokaze o delotvornosti te procedure.
"Na taj način ćemo znati koliko smo zaista postigli uspeh tim poduhvatom. Ne samo na 20. dece u jednoj bolnici, već na 2 hiljade dece u 100 bolnica", objašnjava dr Martin.
Lekari koriste takve baze podataka kako bi pratili dugotrajnu dobrobit pacijenata koji su podvrgnuti različitim vrstama tretmana.
Četvorogodišnji Ej Džej Dejvis imao je samo tri meseca kada je imao hiruršku operaciju na otvorenom srcu. Njegov lekar, doktor Ričard Džonas i dalje dobija redovne izveštaje o zdravstvenom stanju Ej Džeja i hiljada drugih pacijenata iz registra o hirurškim operacijama.
"Ne radi se samo o uspešnoj operaciji i dobrom stanju posle nekoliko dana ili nedelja. Radi se o decenijama u budućnosti", priča dr Džonas.
Ej Džejeva majka, Houp Dejvis, izrazila je nadu da će registri pomoći da se poboljšaju životi dece rodjene sa srčanim manama u budućnosti.
"Imaće bolji pristup nezi i boljim podacima koji će mnogo pomoći. Jednoga dana deca će moći da prodju kroz samo nekoliko stvari kroz koje je morao da prodje Ej Džej", nada se Houp.
Doktor Džerard Martin kaže da će Impakt registar za pacijente koji su imali kateterizaciju pomoći lekarima da donesu odluku na osnovu dugoročnih dokaza prikupljenih iz brojnih bolnica. On dodaje da će to pomoći budućim generacijama pacijenata da imaju zdraviji život.