Predsednik institua za verska pitanja i javnu politiku, Džozef Griboski, za Glas Amerike komentariše situaciju u Jemenu, kao utočištu terorista.
Griboski: “Jemen je više od utočišta, ta zemlja je odskočna daska za teroriste i terorističke aktivnosti. Sve veće siromaštvo i ideološki uticaj i sve manja kontrola centralnih vlasti, idu u prilog organizacijama poput al-Kaide, da neometano šalju svoje sledbenike u tu zemlju, da ih obučavaju i opremaju. Mene najviše zabrinjava uloga Jemena kao tranzitne zemlje za teroriste. Potencijalni teroristi mogu da neprimetno stignu iz Afrike ili Evrope u Jemen i dalje”.
Glas Amerike: Da li prisustvo al-Kaide u Jemenu predstavlja opasnost i za susednu Saudijsku Arabiju?
Griboski: “Teško je reči koliko terorista se nalazi u Jemenu, ali sledbenici te organizacije su već dugo vremena prisutni u toj zemlji i tu nema sumnje. To koliku opasnost oni predstavljaju za Sadijsku Arabiju je, po mom mišljenju, manje kritično za tu zemlju nego što je za zapad. Saudijci su se do sada uspešno borili sa takvim problemima. Jemen je možda iznad svega indikator daljeg razvoja događaja. Mislim da bi Jemen mogao da podstakne prekretnicu u našoj regionalnoj strategiji. Mi ne možemo da tretiramo Jemen kao što smo do sada radili u Iraku i Avganistanu, pošto je takva strategija i rezultirala sadašnjim problemima. Politika predsednika Buša i dosadašnja politika predsednika Obame nisu doprineli unapređenju situacije, a postaje sve očiglednije da možda vojno rešenje nije najprikladnije”.
Glas Amerike: U kom se pravcu kreće strategija predsednika Obame u pogledu terorizma?
Griboski: “Nisam siguran da je Obamina administracija razvila stvaran ili novi strateški pristup u borbi protiv terorizma. Postoje razlike u stavovima o tome između obaveštajnog sektora, Bele kuće i Kongresa. Vašington deluje na bazi akutnosti problema u pojedinačnim zemljama. SAD su u pogledu Jemena obezbedile podršku jemenskoj vojsci - obuku i naoružanje - ali da li je to dugoročna ili kratkoročna strategija, nije jasno. Drugim rečima, sve dok administracija ne odluči šta je njen dugoročni i krajnji cilj, naša politika će, izgleda, biti improvizovani pristup, od incidenta do incidenta, od zemlje do zemlje. Dakle, Vašington i dalje ima politiku reagovanja, a ne incijative ili sprečavanja.