Linkovi

Staljin i dalje veoma prisutan među Rusima


Krajem prošle godine, ruski premijer Vladimir Putin je izjavio da je cena napretka ostvarenog u Sovjetskom Savezu pod dikatorom Josifom Viserionovičem Staljinom plaćena previsokom cenom represije nad milionima ljudi. Ali, Putin je ujedno odbio da pruži ocenu ukupne Staljinove uloge. „Reći bilo šta negativno ili pozitivno“, kazao je Putin, „uznemirilo bi razne grupacije u Rusiji“. Iako je on njegovog rođenja prošlo 130 godina, Staljin je i danas veoma prisutan među Rusima, koji ga ili veličaju ili žestoko kritikuju.

Nepoznanice u vezi sa Staljinom počinju već sa datumom njegovog rođenja. Do dolaska na vlast, Staljin je tvrdio da je rođen 18. decembra 1878. Posle toga, taj datum je glasio 21. decembar, 1879.

Činjenica da je izgladnjivao, ubijao i slao u logore milione ljudi nije toliko sporna, koliko je sporan broj žrtava njegove politike. Nobelovac Aleksandar Solženjicin i drugi navode brojku od 10 miliona. Međutim, „staljinista“ i prvi sekretar Saveza komunističke omladine Rusije, Aleksandar Batov, kaže da je to izmišljeni broj. On tvrdi da je reč o blizu dva miliona ljudi. Mnogi od njih, tvrdi Batov, spremno su dali život za sovjetski industrijski napredak i pobedu u Drugom svetskom ratu.

„Ali bilo je i drugih, koji su prvo mislili na sebe, svoj život i bezbednu egzistenciju. Oni koji su pljuvali po domovini i narodu bili su podvrgnuti represiji“, kaže Batov.

Osnivač Sovjetskog Saveza, Vladimir Iljič Lenjin, upozoravao je na Staljinovu surovost i netolerantnost. U tajnom govoru koji je 1956. održao pred Komunističkom partijom SSSR, Staljinov naslednik, Nikita Hruščov, osudio je diktatorovu surovost.
Hruščovljev savetnik i pisac govora, Fjodor Burlatski, u razgovoru za „Glas Amerike“ kaže da je njegov bivši šef pogrešio zato što je osudio Staljinovu ličnost, umesto njegov sistem. Aspekti tog sistema, smatra Burlatski, traju sve do danas, uključujući poniznost.

„Pogledajte naše današnje lidere. Sede i čitaju napisane govore okruženi sa 30 do 40 najviših državnih zvaničnika, koji nemo gledaju i slušaju. To nije parlamentarni sistem. To nisu savremeni odnosi. Takvo ponašanje je ostatak prošlosti“, kaže Burlatski.

On tvrdi da se glavna mana Staljinovog sovjetskog sistema ogledala u samoj reči sovjet, čiji smisao podrazumeva davanje saveta, umesto donošenje odluka.

„Sovjeti nisu imali budućnost“, kaže Burlatski. „Ali mogli su da predstavljaju prelaznu instituciju, tokom više od pola veka, ka arlamentarnom sistemu, koji bi trebalo da donosi konačne odluke i zakone. Međutim, sovjeti su samo odobravali mere koje je predlagao Savet ministara, što znači Politbiro, bolje reći Staljin“.

S druge strane, Aleksandar Batov tvrdi da je borba protiv kontrarevolucije i pobeda nad nacističkom Nemačkom iziskivala od Staljina da preuzme gotovo apsolutnu vlast.

„Nažalost, iskrivljavanje sovjetskog sistema i sovjetske demokratije bili su nužni za opstanak SSSR-a u Drugom svetskom ratu. Da nije došlo do nacističke intervencije, da nije bio svetski rat, sovjetski sistem bi se dalje razvijao, uključujući demokratiju“, kaže Batov.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je prilikom nedavnog podsećanja na miliona Staljinovih žrtava, da ništa ne može da opravda cenu u ljudskim životima.

„Lično sam uveren da nikakav razvoj zemlje, niti uspesi i ambicije, ne mogu da budu postignuti po ceni ljudske patnje. Ništa nije dragocenije od ljudskog života“, rekao je Medvedev.

Aleksandar Batov smatra da predsednik Medvedev licemerno zanemaruje problem opadanja broja stanovnika u bišim sovjetskim republikama, po stopi od milion ljudi godišnje, zbog gladi i siromaštva.

Fjodor Burlatski kaže da je Staljin bio oličenje đavola, koji ne samo što je ubijao nevine, nego je preživele primoravao na pokornost čime je sprečio uspostavljanje sistema, koji bi danas mogao da rešava probleme Rusije.

Iako odbija da oceni ukupnu Staljinovu ulogu, premijer Vladimir Putin kaže da su Staljinovi zločini nad sopstvenim narodom činjenice koje ne treba nikada zaboraviti.

XS
SM
MD
LG