Linkovi

Kontroverzna eksploatacija gasa u državi Njujork


Njujorški zvaničnici i aktivisti za zaštitu prirodne sredine širom istoimene države vode kampanju protiv planova za bušenja na većim dubinama radi eksploatacije rezervi prirodnog gasa. Oni upozoravaju da bi taj način eksploatacije gasa mogao da zagadi vodu za piće u Njujorku i da bi ispravljanje te greške moglo da košta na milione dolara. Međutim, pristalice bušenja tvrde da su malim gradovima i poljoprivrednim dobrima na severu države Njujork, koji trpe posledice recesije, potrebni prihodi kao i dodatni energetski izvori.

Predsednik njujorške opštine Menheten, Skot Stringer, jedan je od gradskih političara i aktivista za zaštitu prirodne sredine koji se protivi planovima države Njujork da dozvoli eksploataciju zemnog gasa putem bušenja zemlje vodom pod izuzetno visokim pritiskom. Taj metod podrazumeva upotrebu miliona litara vode, peska i hemikalija kojima se razbijaju stene da bi se doprlo do rezervi gasa na velikim dubinama. Protivinici i nekolicina pobornika svedočili su na nedavnom pretresu u Njujorku.

„Mi čak ne dozvoljavamo ljudima da grade kuće blizu rečnog sliva, a sada nam govorite da će ljudi moći tamo da buše?“

Njujork se snabdeva pijaćom vodom iz izvorišta u planinama Ketskil, koja je toliko čista da ne mora da se filtrira. Ali ti izvori i obližnji sliv reke Delaver leže na ogromnim rezervama zemnog gasa. Hiljade lokalnih zemljoposednika već je potpisalo ugovore o eksploataciji. Dejvid Džouns, trgovac iz Delavera, ističe da je za razliku od drugih, gas čisti izvor energije.

To je dobar, čist energent. Treba ga razvijati jer nam je preko potreban.“

Skot Rotrak je potpredsednik kompanije Česapik enerdži iz Teksasa, najveće koja se bavi eksploatacijom zemnog gasa u Njujorku.

„Razumemo zabrinutost, ali sigurni smo da je bušenje bezbedno u svim rečnim područjima. To smo mnogo puta uspešno pokazali u mnogim drugim ekološki osetljivim područjima.“

Međutim, zbog reagovanja javnosti, Rotrakova kompanija je odustala od rada u rečnom području Njujorka, aiko druge kompanije nisu obećale isto. Keti Keni, članica njujorškog Saveta za eksploataciju nafte, koji zastupa industriju nafte i gasa, takođe se protivi zabrani sporne metode eksploatacije u tom rečnom slivu. Ona kaže da nisu tačne tvrdnje nekih zemljoposednika da su bušenja dovela do toga da je njihova voda sadržavala toliko gasa da je on mogao da se zapali šibicom.

„To se možda slučajno dogodilo, ali o tome trenutno traje zvanična istraga. Do sada nije otkrivena veza između ove metode bušenja i nekih od tih tvrdnji.“

Država Pensilvanija nedavno je novčano kaznila Korporaciju Kebot ojl end ges, zbog izlivanja otrovnog otpada i zagađivanja pijaće vode najmanje 13 domaćinstava. Istraživanja o pomenutoj metodi u nekoliko država na zapadu zemlje, otkrila su pored ostalog i teško zagađenje vazduha. Naučnici tvrde da bi u državi Njujork, u kojoj su stene u dubini veoma radioaktivne, bušenje isteralo na površinu vodu hiljadu puta radioaktivniju od dozvoljenog nivoa. Lekar Vinsent Pedre, kaže da bi zbog zaštite zdravlja treba zabraniti ovaj metod eksploatacije.

To je otrov za naš vodovod. Otrov je za vodovod na severu države Njujork. Otrovno je svuda. Trebalo bi ga zabraniti u celoj državi.“

Aleks Matisen, predsednik organizacije „Riverkeeper“, koja se zalaže za zaštitu izvora vode, kaže da pomenuta metoda troši ogromne količine vode – najmanje sedam i po hiljada tona za svaku od bušotina - što bi moglo da iscrpi lokalne rezervoare i jezera.

„Nezamislivo je da utrošak tolike količine vode ne bi doveo do ozbiljnih nestašica vode u nekim zajednicama na severu države.“

Matisen kaže da se njegova organizacija podržava zabranu eksploatacije zemnog gasa u slivu iz koga se snabdevaju grad i država Njujork. U njoj sada samo 17 inspektora nadgleda traganje za gasom. Ukoliko sporna metoda bude dozvoljena, oni bi mogli da budu zaduženi za nadgledanje više od 40 hiljada istraživačkih gasnih bušotina.

XS
SM
MD
LG