Više od 25 godina, uprkos povlasticama, dobrovoljnim merama i propisima u šest država i prestonici Vašingtonu – zaliv Česapik, najveća delta u zemlji, i dalje je zagađen. U njegovim pritokama uglavnom ne može da se peca i pliva. U mestu Litic, u Lankasterskom okrugu u Pensilvaniji, lokalna kampanja regulacije rečice je postala uzor za obnovu u celom slivu Česapika.
Dva puta godišnje, Jevanđelistička crkva u Lankasteru obavlja krštenja u reci Litic. Litic Ran je gradski dragulj. Svakog proleća, nabujali potoci teku kroz Litic, ispod autoputeva i preko pašnjaka i kukuruznih polja, prema reci koja se uliva u zaliv Česapik. Na tom putu, voda nosi otrovne otpatke sa gradilišta, ulica, iz pogona za prečišćavanje kanalizacije i sa farmi. Lamont Garber, iz neprofitne Fondacije zaliva Česapik, kaže da se zemlja u Lankasterskom okrugu intenzivno obrađuje.
„Imamo pet hiljada farmi. Pet stotina hiljada stanovnika, tako da je tu mnogo aktivnosti koje stvaraju zagađenje. Naše reke plaćaju za to veliku cenu. Reke koje protiču kroz Lankasterski okrug su među najzagađenijim u celom slivu Česapika“.
Litic Ran je pre 12 godina takođe bio ugrožen, kaže Den Zimerman, gradski nadzornik u Vorviku, koji je nadležan i za tu rečicu.
„Sem ovog drveća, nije bilo nikakve zaštite od sunca. Obale su erodirale i urušavale se. Pogon za filtriranje kanalizacione vode se izlivao u rečicu. To je bio veliki primer onoga što ne želite da radite“.
Bilo je i drugih problema. Varvik je bio grad sa najbržim rastom u Lankasterskom okrugu. Zimermanov zadatak je bio da sačuva produktivnost farmi, reguliše rast i štiti životnu sredinu. Centralna tačka je postala rečica Litic Ran.
„Postavili smo nasipe duž druge obale da bismo odvojili bujične vode od puta. Smanjili smo širinu korita sa oko 15 metara na svega četiri i po“.
Korito je takođe produbljeno - da bi se vratila pastrmka. Kućevlasnici, preduzimači i farmeri, imaju sluh za Zimermanovu poruku. Povlastice, dobrovoljne mere i propisi, doprinose poboljšanju kvaliteta životne sredine.
„Udvostručili smo površinu nasipa u celoj zajednici i svake godine je povećavamo. Zahvaljujući tome možemo da pogledamo sledeću generaciju i pokažemo da preduzimamo mere za zaštitu vodenih rezervi, mada nam preostaje još dug put, ali već ostvarujemo vrlo važne rezultate“.
Litic Ran je postao otvorena učionica za lokalne škole, a ponovo su ga osvojili i pecaroši.
„Imamo gotovo četvoromesečnu sezonu sportskog pecanja na privatnom zemljištu, što pre deset godina nije moglo ni da se zamisli“.
Početni cilj je bio da se Litic Ran ukloni sa spiska zagađenih voda u Pensilvaniji. Međutim, to se sada proširilo. Ljudi počinju da cene čistu životnu sredinu. Njihova predanost, kaže Zimerman, nadahnuće i ostale širom sliva da štite svoje prirodno bogatstvo – za sebe i buduće naraštaje.