Linkovi

Da li je klasična, laboratorijska fotografija mrtva?


U vašingtonskoj Školi za fotografe nastavnik Džon Rif bira na svom laptopu fotografije za predstojeću izložbu. Dramatični pejsaž koji obrađuje snimljen je digitalnim fotoaparatom u pustinji Atakama, na severu Čilea.

"Ova slika ima slab kontrast pa ću ga malo pojačati. U Fotošopu to lako mogu da podesim," objašnjava Džon Rif.

U sledećoj fazi Rif obrće fotografiju oko njene vertikalne ose, pretvara je u negativnu sliku, a zatim je u običnom štampaču štampa na providnoj foliji, formata A4, kakve se koriste za prezentacije sa projektorom.

Pošto je završio digitalnu fazu Rif započinje postupak sličan onom kojim su fotografije izrađivane pre gotovo sto godina. Na listu kvalitetnog papira za akvarele, kakav se može kupiti u umetničkim radnjama, ovlaš ucrtava okvir u veličini negativa, a zatim premazuje to polje smešom ferioksilata i srebronitrata, hemikalija koje mogu da se kupe u radnjama sa fotografskom opremom. Prednost ovog postupka, kaže Rif, jeste u tome što sve može da se obavi bez mračne komore, jer su hemikalije osetljive samo na ultraljubičasto svetlo.

Kada se premaz osuši, papir i negativ se ubacuju između dva stakla, u jednostavno napravljenom okviru, kako bi bili čvrsto priljubljeni jedan uz drugi. Eksponiranje se vrši u komori sa ultraljubičastim svetlom i traje oko 5 minuta. Ali, Džon Rif kaže da to može da se obavi i izlaganjem papira indirektnoj sunčevoj svetlosti, koje je bogato ultraljubičastim zracima.

Eksponirani papir sada treba potopiti u razvijač, takođe spravljen od smeše dve hemikalije - natrijum-karbonata i limunske kiseline. Džon Rif kaže da i te hemikalije mogu lako da se nabave u radnjama sa foto materijalom.

Eksponirani papir se u jednom potezu potapa u razvijač i slika se odmah pojavljuje. Fiksiranje se obavlja u čistoj, tekućoj vodi posle čega ostaje još samo da se papir osuši i montira u lep okvir.

Džon Rif kaže da takvu fotografiju može da napravi svako ko ima osnovna znanja o klasičnom fotografskom postupku.

Tako izrađene slike deluju vrlo efektno izgledaju kao fotografije koje se danas viđaju samo u muzejima.

Na kraju, evo recepta za dve potrebne smeše:

Fotoosetljivi premaz se pravi od 20-postotnog rastvora ferioksilata i 10-postotnog rastvora srebronitrata. Dve hemikalije se mešaju u jednakom odnosu, a oko 4 mililitra je potrebno za pokrivanje površine 20 X 20 santimetara.

Razvijač se pravi od 150 grama limunske kiseline u prahu i 120 grama natrijumkarbonata, rastvorenih u jednom litru vode.

XS
SM
MD
LG