Zvaničnici Ujedinjenih nacija, eksperti za klimu, borci za zaštitu životne sredine i više od 60 svetskih lidera okupili su se u Kopenhagenu na početku dovonedeljne konferencije o klimatskim promenama. Međutim, postavlja se pitanje šta uistinu može da se postigne i kako će bilo kakav sporazum da se sprovede.
To je ono što konferencija u Kopenhagenu pokušava da obuzda – ispuštanje stetnih gasova i uništenje koje će da izazove ako se – kako tvrde eksperti – hitno ništa ne preduzme. Organizacije za zaštitu životne sredine će tražiti hitnu akciju, kaže Čarli Kronik, savetnik britanskog ogranka Grinpisa.
„Potrebno je da što pre usvojimo zakonski obavezujući sporazum o smanjenju ispuštanja ugljenika u zemljama u razvoju. A uz to nam treba da razvijene zemlje prihvate znatnu obavezu prema zemljama u razvoju u pogledu finansiranja – da bi se finansirao prenos tehnologije, finansirala zaštita šuma i takođe da bi se platilo prilagođavanje na promenu klime, koju već osećamo.“
Cilj je smanjenje ispuštanja takozvanih gasova koji izazivaju efekat staklenika ikoji se okrivljuju za zagrevanje atmosfere. S obzirom da su industrijalizovane zemlje već godinama najveći zagađivači, one su više od ostalih pod pritiskom da smanje zagađenje. Međutim, mnogi kažu da i zemlje u razvoju moraju da urade više. Obe strane treba da rade zajedno, kaže Nik Nutal, portparol Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine.
„U Kopenhagenu tražimo globalno partnerstvo – između Severa i Juga, razvijenih, industrijalizovanih zemalja i onih koje se brzo razvijaju i ostalih zemalja u razvoju, koje su takođe deo tog sporazuma o partnerskoj saradnji, što je jedini put da se problem reši.“
Mnogi naučnici kažu da je iza globalnog zagrevanja ljudska aktivnost i da od ljudskog roda zavise promene koje će da obuzdaju plimu. Ali prepreke postavljaju političari i ekonomisti, kaže Čarli Kronik iz „Grinpisa“.
„Vlade uopšte i političari širom sveta gledaju koliko će to da košta dok im ne istekne mandat. Oni redovno zaboravljaju – što se retko ističe u javnosti – da je bolje potrošiti novac danas nego u budućnosti. Što problem bude veći, cena će biti viša.“
Očekuje se da se u Kopenhagenu usvoji nastavak Sporazuma iz Kjota iz 1997, kojim su propisana smanjenja ispuštanja gasova. On ističe 2012. Pojedini kažu da je taj sporazum od početka bio osuđen na propast, jer ga Sjedinjene Države nikada nisu potpisale. Međutim, predsednik Obama će doći u Kopenhagen i Sjedinjene Države su iznele svoje predloge za smanjenje ispuštanja štetnih gasova.
„Došli smo do tačke kada vlade uistinu treba da odluče šta da urade u vezi sa klimom“, smatra Nutal.