Linkovi

Korb: Obamina administracija nije imala izbor


Leri Korb, visoki saradnik Centra za američki progres i bivši pomoćnik američkog sekretara za odbranu, kaže da je od ključnog značaja stabilizacija Avganistana pošto se ta zemlja nalazi u regionu u kojem postoje dve nuklearne sile i operiše nekoliko terorističkih mreža globalnog dometa. Korb tvrdi da administracija predsednika Obame nije imala drugi izbor nego da pojača američke napore za smirivanje prilika u Avganistanu i Pakistanu.

Trenutna situacija u Pakistanu i Avganistanu je teška, kaže Leri Korb:

„Mislim da su u obe zemlje prilike loše, ali ne i beznadežne. U Avganistanu pre svega nismo imali dovoljno vojnika za borbu protiv Talibana, koji je u međuvremenu zauzeo velika područja na jugu i zapadu zemlje, a avganistanski narod nije više uopšte siguran da li umemo da stabilizujemo zemlju i ljudima pružimo bezbedan život. Neki su se zbog toga pridružili Talibanu. U Pakistanu imamo krizu vlade i predsednika protiv kojeg bi svakog časa mogla da bude podignuta krivična optužnica. U pograničnom pojasu prema Avganistanu traje pobuna, koju bi Pakistanci želeli da kontrolišu, ali ne i da uguše.“

Pakistanska vlada želi da preko nekih pobunjeničkih struja zadrži uticaj u Avganistanu, jer nije sigurna koliko će dugo Sjedinjene Države da budu u Avganistanu, dodaje Korb. On kaže da bi verovatno bilo moguće da se sa segmentom pobunjenika postigne mirovni sporazum.

"Veliki broj ljudi se pridružio Talibanu ne zato što veruju u njihov verski fundamentalizam, nego zato što ne postoji druga opcija. Postoje i oni koji se brinu za stabilnost Avganistana i ne žele da al-Kaida nastavi da širi međunarodni terorizam. Postoje grupe sa kojima su pregovori mogući. Međutim, lider Talibana Mula Omar, odbio je sporazum kojim bi se zabranio povratak Al Kaide u Avganistan.“

Korb kaže da se predsednik Obama nalazi pred protivrečnim zadatkom smirivanja situacije u Avganistanu i Pakistanu i zadovoljenja zahteva američkog naroda da rat bude što pre okončan.

"Neki kritikuju predsednika Obamu da je u Vest pointu održao kontradiktoran govor. S jedne strane odobrio je slanje dodatnih vojnika - jer nije želeo da propadnu dosadašnji napori u Avganistanu, a s druge strane je naveo rokove za povlačenje, jer ne želi da izgubi podršku javnosti koja traži da osmogodišnji rat bude priveden kraju. Predsednik je pri tom imao u vidu Kabul, koji treba da se uhvati u koštac sa korupcijom. Ako bi vlasti stekle utisak da ćemo tamo ostati večno, sve bi se nastavilo po starom. Predsednik je takođe vodio računa i o interesima saveznika, naročito onih, koji najavljuju skori odlazak iz Avganistana.“

Postavljanjem roka za početak povlačenja takođe se upućuje poruka Avganistancima da SAD nemaju nameru da drže tu zemlju pod trajnom okupacijom, kaže Korb. Ali, on dodaje da uspeh najviše zavisi od vlade u Kabulu:

„Stvari se na kraju svode na to da li će Hamid Karzai ili neko posle njega osnovati vladu u koju Avganistanci mogu da imaju poverenje. Bez toga uopšte nije važno koliko će Amerikanci ostati, jer čim budu otišli narod neće podržati vladu koju smatra nelegitimnom.“

Leri Korb smatra da misija u Avganistanu i situacija u Pakistanu ne bi ni izdaleko bile toliko kritične kao sada da prethodna administracija predsednika Buša nije dozvolila da stvari izmaknu kontroli. Upitan kakve bi bile posledice eventualnog neuspeha, Korb je odgovorio:

„Usledio bi haos u regionu, koji bi se proširio u Pakistan. Ta velika muslimanska zemlja sa nuklearnim oružjem mogla bi da nazaduje. Bilo bi najgore da se nestabilnost proširi na ceo region.“

A niko ne želi da region koji se graniči sa Rusijom, Kinom, Iranom krene putem haosa, zaključio je Leri Korb, visoki saradnik Centra za američki progres.

XS
SM
MD
LG