Predsednik Barak Obama namerava da objavi novu strategiju za Avganistan 1. decembra. Prema izveštajima američkih medija on će u tu zemlju da uputi 30 do 35 hiljada dodatnih američkih vojnika. Komandant američkih i NATO snaga u Avganistanu, general Stenli Mekristal zatražio je pojačanje od 40 hiljada američkih vojnika. Medjutim, i ako ne dobiju onoliko vojnika koliko su tražili, američki vojni komandanti nastoje da obave svoje zadatke sa manjim brojem vojnika.
Vojnici 10. planinske divizije američke armije patroliraju okrugom Baraki Barak u avganistanskoj pokrajini Logar, 80 kilometara južno od Kabula. Ovaj okrug je uglavnom poljoprivredno područje i smatra se nekom vrstom testa ukoliko predsednik Obama ne odobri upućivanje dodatnih vojnika. Jedan od viših američkih oficira, potpukovnik armije Tomas Gjukajsen, kaže za Glas Amerike da nema dovoljno vojnika da bi kontrolisao celu pokrajinu čak ni uz pomoć avganistanske armije i avganistanske policije. Umesto toga, on drži svoje jedinice u selima koja su najviše spremna za saradnju i nastoji da ih pretvori u primere koje će druga sela da slede. Njegovi vojnici predstavljaju neku vrstu bezbednosnog omotača za projekte obnove u odredjenim zajednicama.
„Izvan tog omotača stvarate neku vrstu zavisti. Ljudi u drugim selima - i stariji i deca – kažu: ’kako to da naša škola nije obnovljena’. Na primer u selu Šamazar – došli su i rekli – ’želimo da to i kod nas uradite.’ A, mi smo im rekli – ’u redu, u vašem selu i okolini ima 18 improvizovanih eksplozivnih naprava. Mi znamo da vi znate ko to radi, ali nećete da nam kažete’,“ navodi Gjukajsen.
Ideja je da avganistanske zajednice same obavljaju policijske dužnosti da bi se kvalilfkovale za projekte rekonstrukcije, a cilj je da američke snage prošire kontrolu i van sela koja sada kontrolišu. Jedinica potpukovnika Gakajsena nedavno se sastala sa zemljoradnicima u selu Ibed.
„Obavljamo poljoprivredne i veterinarske analize za stanovnike sela Ibed, koje je van bezbednosnog omotača, i nadamo se da će oni doći u naš centar i onda ćemo im pokazati šta možemo da im pružimo, zajedno sa avganistanskom armijom, kako bismo njihovo selo preorijentisali u zajednicu koja je - za koalicione snage,“ kaže poručnik Šon Mejhard.
Potpukovnik Gjukajsen kaže da se ovaj pristup pokazao efikasnim u Iraku, gde je relativno mali broj marinaca bio u stanju da proširi bezbednosnu zonu u mnogim delovima na zapadu zemlje, počevši u nekoliko proameričkih zajednica. Taj pristup su tamo zvali „strategija mrlje mastila“. Medjutim, Avganistan nije Irak i nije sigurno da će mrlje mastila i ovde biti efikasne. Avganistan je veća zemlja, a teren je nepristupačniji. Pored toga, Taliban je uticajan, a u pokrajini Logar kao i drugde u Avganistanu, nasilje većih razmera često remeti američke planove.