Politički i ekonomski ishod posete predsednika Baraka Obame Kini, za
“Glas Amerike” ocenjuje saradnik spoljnopolitičkog Nezavisnog
instituta, Ivan Eland.
Eland: “Američko-kineski samit u Pekingu
ukazao je na dve stvari: da se otvara novo poglavlje u odnosima dve
zemlje, to jest da su njihovi ekonomski odnosi veoma važni i da je Kina
najveći strani zajmodavac SAD, kao i da je to jedina zemlja koja bi u
budućnosti mogla da postane glavni politički i ekonomski suparnik
SAD. Mada je poseta predsednika Obame Kini - spolja gledano - bila
uspešna, ona je ukazala na u suštini oslabljenu i kompormisnu američku
poziciju, jer je Peking dobio više od te posete nego Vašington, u
svetlu Obamne podrške brojnim kineskim stavovima. U pogledu, recimo,
ljudskih prava, ekonomije i Irana, Kinezi su ostali dosledni svojim
gledištima”.
Glas Amerike: Da li Vašington može da očekuje pomoć Kine u rešavanju pitanja nuklearnih programa Irana i Severne Koreje?
Eland:
“Mislim da će Peking biti od veće pomoći u pogledu severnokorejskog
nuklearnog programa, pošto je reč o susednoj zemlji, na koju Peking ima
znatan uticaj. Što se tiče Irana, ta zemlja ne predstavlja opasnost za
Kinu, plus ona je jedna od glavnih snabdevača Kine naftom, dok pitanje
međunarodnog terorizma ne zauzima tako važno mesto u odnosu na Iran.
Kina, između ostalog, nije podržala predlog američke administracije da
se zavedu dodatne sankcije Teheranu i o tome se nije izjasnila ni tokom
Obamine posete”.
Glas Amerike: Da li je predsednik Obama
uspostavio lične odnose sa kineskim liderima i kako sagledavate
dugoročniji razvoj događaja izmedju SAD i Kine?
Eland: “Dobri
lični odnosi su uvek veoma važni, posebno u vreme kriznih situacija,
kao što je to bilo ranije, u Bušovoj administraciji, u pogledu Rusije i
napetih odnosa sa nekim evropskim zemljama u vezi sa Irakom. Međutim,
takvi odnosi imaju ograničen uticaj, pošto svaka zemlja deluje najpre
u vlastitom interesu. Lične veze su važne, ali ne i presudne. Što se
tiče dugoročnih odnosa, Peking i Vašington će u vezi sa nekim pitanjima
imati oprečna mišljenja, a u vezi nekih drugih - neće, mada će se te
razlike ublažavati kao rezultat tesnih ekonomskih veza, pa će stoga
odnosi u budućnosti biti daleko bolji, a eventualne krize biti brzo
rešene. Za razliku od bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je tokom Hladnog
rata bio otvoreni ideološki i vojni protivnik SAD, to nije slučaj sa
Kinom, koja je pragmatična i ideološki daleko uzdržanija zemlja”.