Čuveni marokanski tepisi cenjeni su zbog svoje lepote i u prodavnicama dostižu cenu od nekoliko stotina dolara. Veoma mali deo tog novca, medjutim, završi u rukama žena koji ulože nekoliko meseci u pravljenje tih tepiha.
Stanovnici oblasti Taznakt u Maroku poznati su po proizvodnji tepiha izuzetne lepote. Medjutim za neke od ovih Berberki, tkanje 10 kila vune koliko je potrebno da bi se napravio jedan tepih, nije umetnost već prihod za život.
"U oblastima Taznakt i Uarzazat porodice su u prošlosti živele od vune i tkanja", kaže tkalja Fadma Hasi.
To je danas teško. Tkaljama su potrebni meseci da pripreme vunu, a zatim još toliko da od nje naprave tepih.
Projekat na kojem trenutno rade je porudžbina na kojoj će zaraditi 50 dolara. Kada se ta suma podeli na tri dela, svaka od njih će zaraditi oko 25 centi na dan. To nije mnogo, ali je više nego što mogu da zarade na suku, odnosno lokalnoj pijaci.
"Suk ne nudi razumnu cenu. To čak ne pokriva ni troškove vune", objašnjava tkalja Rakia Nid Lčguer.
Posrednici kupuju tepihe od lokalnog stanovništva i preprodaju ih prodavnicama u Marakešu i drugim turističkim centrima. Prodavnice tepiha u Marakešu prodaju ćilime za stotine dolara. Ali tkalje koje ih prave su siromašne žene u udaljenim selima, koje čak ni ne govore marokanski arapski. Za njih, ta pijaca je predaleko.
"Imate veoma lep tepih, oni vam ne nude dobru cenu, a zatim ga odnesu u Marakeš i dobiju dosta novca za njega", kaže Kadiža Ihilnasaf, predsednica Asocijacije tkalja iz Anzala.
U tom brdskom naselju, 88 žena su se okupile u cilju da izbace posrednika iz transakcije.
"Umesto da prodajem posredniku, sada donesem u sedište asocijacije i sama ga prodam", priča Fatima Ait Elkadi.
Da bi se napravio jedan veliki ćilim potrebno je oko mesec dana tkanja i prodaje se za oko 150 dolara. Sve, osim 20 dolara, ide direktno tkaljama.
"Sada dobijam sav novac. Žena dobije novac kojim može da kupi stvari koje su joj potrebne", kaže Ihilnasaf.
Tkalje sada zaradjuju više za svaki tepih, ali prodaja ne ide najbolje. Za poslednje dve godine, od kada je osnovana asocijacija, blagajnica Zahara Ait Ali prodala je svega 4 ćilima, za ukupno 300 dolara.
"Prodamo jedan tepih, a onda moramo da čekamo dugo da bi prodali sledeći", kaže ona.
Mala zarada od ovog posla ne nudi motivaciju mladim devojkama da nauče zanat.
"Imam 5 ćerki, a samo jedna zna kako da tka", priča Rakia, a Fadma Hasi dodaje - "naše ćerke kažu da smo uništile zdravlje praveći tepihe i neće da imaju ništa sa tim. One hoće da nauče nove zanate, ovo ih ne zanima".
Sa svakim detetom koje odbije to da nauči, umetnost koja je na ovim prostorima opstala vekovima, sve je bliža izumiranju.