„Kini je potrebna prosperitetna Amerika sa otvorenim tržištem, a Sjedinjenim Držvama je potrebna Kina kao partner u rešavanju regionalnih, bezbednosnih, ekoloških i drugih pitanja,“ kaže u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem saradnik vašingtonskog Centra Vudro Vilson, Džon Sitilidis.
Sitilidis: “Po mnogo čemu Azija postaje novi fokus američkog geostateškog interesa u poredjenju sa nekada primarnim, a sada manje važnim, fokusom na transatlanske odnose. Kao i predsednici Klinton i Buš, predsednik Obama uočava važnost ekonomskih i trgovinskih odnosa sa azijskim zemljama, posebno Japanom i ekonomskom supersilom Kinom. Tokom posete Japanu, predsednik je pokušao da pruži uveravanja Tokiju na strateškom nivou o primarnosti kako ekonomskih tako i bezbednosnih pitanja u odnosima SAD i Japana kao rezultat pojave snažne Kine, inače - istorijskog neprijatelja Japana, i tekuće severnokorejske nuklearane krize. To će, inače, biti dva primarna aspekta Obamine poste Aziji, mada treba uključiti i Singapur, koji je od interesa za SAD, kao i za Japan i Kinu, kao strateški važan transportni centar.
Glas Amerike: Šta će, po vašem mišljenju, biti u centru pažnje predsednikovih razgovora u Aziji?
Sitilidis: „Naglasak će svuda biti stavljen na prijateljske i partnerske odnose, uprkos činjenici da u Vašingtonu postoji neizvesnost u vezi sa dugoročnim kineskim strateškim ambicijama. Ipak, u odnosima dve zemlje sada postoje prirodni zajednički interesi – trgovinski i ekonomski. Medjutim, s druge strane Kina razvija veoma jaku ratnu mornaricu, uključujući i nosače aviona. Stoga se postavlja pitanje iz kojih razloga Peking gradi takvu flotu - da li da bi postao globalni izazov za Ameriku ili je ona jednostavno namenjena zaštiti regionalnih akitvnosti i ekonomskih interesa Kine. Dakle, jaka ekonomija, koja će postajati sve jača, mogla bi da podstakne i veće političke i vojne ambicije Kine.“
Glas Amerike: Da li će SAD i Kina moći da prevazidju prošlost neproverenja pošto su one ipak kao velike sile potencijalni suparnici?
Sitilidis: „Veći deo tog nepoverenja je već prevazidjen medjusobnom ekonomskom, trgovinskom i finansijskom zavisnošću. Kina ne bi mogla da prosperira, kao što je to učinila poslednjih 20 do 30 godina bez američkih potrošača. Nema drugog tržišta za kinesku robu koje bi moglo da se uporedi sa američkim. Stoga je Kini potrebna prosperitetna Amerika sa otvorenim tržištem, a Sjedinjeim Državama je potrebna Kina kao partner u rešavanju regionalnih bezbednosnih, ekoloških i drugih pitanja. Medjutim, Kina je komunistička država, mada u velikoj meri nije potpuno totalitarna, ali je je represivna i autokratska, što na političkom planu dovodi u raskorak Vašington i Peking, i to bi trebalo imati na umu.“