Linkovi

Kopli: SAD i Kina neraskidivo povezane


Uoči predstojeće posete predsednika Baraka Obame Kini, zamolili smo glavnog urednika spoljnopolitičkog časopisa „Odbrana i spoljni poslovi - strateška politika“, Gregorija Koplija, da odgovori na pitanje da li je Kina budući politički i ekonomski partner ili suparnik Sjedinjenih Država.

Kopli: “Politički i ekonomski - SAD i Kina su neraskidivo povezane. Vašington i Peking su potrebni jedan drugom, naročito ekonomski. U sadašnjoj fazi, kineske investicije su važna komponeta američke privrede. Peking je stoga uznemiren padom vrednosti američkog dolara i stagnacijom američke ekonomije, što znači da SAD možda više nisu najpovoljnije mesto za kineske investicije, niti su najvažniji kupac kineskih proizvoda. Kina stoga počinje da investira u druge zemlje i ekonomije, kao što su zemlje severoistočne Azije, zatim Avganistan, pa i Irak, posebno u oblasti naftne industrije. Drugim rečima, Kina će ostati konkurnet SAD, ali će i saradjivati, i to je ono o čemu će predsednik Obama razgovarati sa kineskih liderima.”

Glas Amerike: Ukoliko Kina postane glavni američki “ekonomski i vojni izazov” kako će se Vašington suočiti sa tim?

Kopli: “Realnost je da će SAD naredne decenije ulagati daleko manje i selektivnije u svoj vojni sektor, bez obrzira da li Obamina administracija ostane na vlasti ili ne. SAD će biti suočene sa tako visokim dugom i ekonomskim izazovima, da će svi sektori trpeti, pa i vojni. SAD će smanjiti svoje vojne kapacitete u odnosu na ono što imaju sada i što su imale proteklih decenija, dok će Kina, sa druge strane, intenzivirati svoj ekonomski razvoj, pa i vojnu moć. Postavlja se pitanje da li će takav trend dovesti do tenzija ili vojne konkurencije sa SAD. Ta tendencija je indikativna i možda ukazuje na to da se Vašington povlači sa pozicija poslednje svetske superesile.”

Glas Amerike: Kakav scenario kineskih aktivnosti predvidjate u centralnoj Aziji, na Bliskom istoku i u Evropi?

Kopli: “Kina pokazuje sve veću zainteresovanost za region centralne Azije, Kavkaz, Bliski istok, pa i Balkan, kao most prema Evropi. Kina postaje sve aktivniji i agresivniji igrač u regionu Kavkaza i Bliskog istoka, posebno u pogledu nafte, gasa, naftovoda i konvencionalne trgovine. Kina pored Iraka, postaje veliki investitor u Avganistanu, mada nije vojno prisutna u toj zemlji. Peking ulaže i u potencijalno unosnu eksploataciju rudnog bogatstva Avganistana. Dakle, Kina se bori za povoljnije trgovinske uslove, za izgradnju naftovoda i gasovoda kopnenim putem i nastoji da unapredi trgovinske veze, takodje kopnenim putem, sa Bliskim istokom i Evropom. To će, naravno, dramatično smanjiti njenu zavisnost od pomorskih puteva, mada će Kina istovremeno biti jedan od ključnih investitora u regionu Indijskog okrena, kao jednog od glavnih tranzitnih područja. Na taj način, Kina će ujedno nastojati da parira porastu ekonomske moći i uticaja Indije, kao vodećeg konkurenta na strateškom planu.”

XS
SM
MD
LG