"Možete li mi reći kako da stignem do Ulice Sezam?" To je verovatno jedna od najpoznatijih fraza na američkoj televiziji. „Ulica Sezam“ danas slavi četiri decenije emitovanja tokom kojih je imala uticaj ne samo na obrazovanje dece, već i globalnu kulturu.
Već 40 godina, lutkarska serija „Ulica Sezam“ sastavni je deo odrastanja u SAD i mnogim drugim krajevima sveta.
Daleke 1969, ideja o multirasnoj obrazovnoj TV emisiji za decu bila je revolucionarna. Ali u svetu velikih žutih ptica, monstruma pohlepnih na kolače i večito nezadovoljnih lutaka, sve je izgledalo moguće.
„Nismo verovali da će trajati više od nekoliko godina“, kaže Gordon Robinson, koji je deo serije još od prve epizode.
U više od 4.000 epizoda uspostavljen je delikatni balans. Opsnove kao što su učenje slova i brojeva nisu se mnogo promenile, ali da bi ostao relevantan šou je morao da se pozabavi savremenim pitanjima.
Isprva, publika „Ulice Sezam“ trebalo je da budu deca iz siromašnijih krajeva. Pa opet, sada je šou gotovo univerzalan i prenosi se širom sveta na mnoštvu jezika. Kerol Spini je od početka glumio Veliku pticu.
„Ovo je star šou, ali ne deluje tako. Uvek je svež, jer idemo uporedo s vremenom“, kaže Kerol Spini.
Tokom godina, mnoge poznate ličnosti svraćale su u „Ulicu Sezam“. Danas će to biti Prva dama Mišel Obama, koja je takođe odrasla gledajući Elma i drugare, a mnogi širom sveta pridružiće joj se u čestitkama za srećan rođendan najdugovečnije dečije serije u Americi.