Linkovi

Osvojena još jedna etapa u razvoju svemirskog lifta

  • Glas Amerike

U pustinji Mohavi prošle srede je osvojena još jedna etapa u razvoju svemirskog lifta, što nagoveštava da bi vizija Artura Si. Klarka iz njegovog naučnofantastičnog romana "Rajske fontane" mogla da postane stvarnost.

Pristalice ideje svemirskog lifta nadaju se da će u skoroj budućnosti biti moguće dostavljati koristan teret u orbitu oko zemlje platformom sa pogonom na lasersku svetlost, koja će se uspinjati uz traku od kompozitnog materijala. Prošle srede, tri istraživačka tima pokušala su da osvoje nagradu od dva miliona dolara sa svojim platformama koje su se uspinjale po kablu okačenom o lebdeći helikopter, više od kilometar visoko.

Platforma firme Lejzer Motiv popela se jedan kilometar za manje od 4 minuta, a nešto kasnije ponovila taj podvig.

Platforma je naravno na električni pogon, a struju dobija tako što snažan laser baca svetlosni snop na njene fotoelektrične ćelije. Istraživač Džordin Ker rekao je da je njegova firma presvega želela da demonstrira bežični prenos energije.

"Svakome kome treba struja, a ne može da razvuče žice, moći ćemo da isporučujemo struju," rekao je Ker.

Ranije, njihova platforma nikada nije prešla više od 24 metra.

Takmičenje je teklo sporo zbog čestog punjenja helikoptera gorivom kao i zbog čekanja na prolaz nekih satelita kojima bi laser sa zemlje mogao da naškodi. Iz istog razloga platforma firme Spejs pajrats, iz Kanzas sitija, morala je da se zaustavi na samo 48 metara od cilja.

Takmičenje je sponzorisala svemirska agencija NASA koja se nada da bi jednoga dana mogla da razapne traku od lakog nanotekstila između zemlje i jednog satelita u geostacionarnoj orbiti. Centrifugalna sila držala bi traku zategnutom, dok bi snažan laser na zemlji slao električnu energiju platformi koja bi se uspinjala noseći teret. Potrošnja energije za ovakav lift bila bi znatno manja od one potrebne za lansiranje raketa, kako je rekao istraživač firme Spejs pajrats, Frenk Smit.

"Ovako to treba raditi jer tako do geosinhrone orbite može da se stigne sa onoliko energije koliko je potrebno za let do Australije," rekao je Frenk Smit.

Nagrada od dva miliona dolara predviđena je za platformu koja se uspne kilometar visoko, prosečnom brzinom od 5 metara u sekundi. Platforma Lejzermotiva kretala se prosečnom brzinom od oko 4 metra u sekundi i tako se kvalifikovama za drugo mesto i nagradu od 900 hiljada dolara.

XS
SM
MD
LG